Najnovije vesti

ALEKSANDRA JERKOV: Nova metodologija proširenja - novi izazovi za region
Foto: Privatna Arhiva

Srbija i 21. vek

ALEKSANDRA JERKOV: Nova metodologija proširenja - novi izazovi za region

Lični stav

Ove nedelje se navršilo godinu dana otkako je Evropska unija usvojila novu metodologiju proširenja za zemlje koje su trenutno u procesu pristupanja. Tom prilikom, proširenje je proglašeno za glavni prioritet Evropske komisije, a zemlje zapadnog Balkana za drage susede EU, koji će se svakog trenutka priključiti evropskoj porodici zemalja. Proklamovani ciljevi ovog novog pristupa procesu proširenja su:

1. Verodostojniji proces, koji će se graditi na međusobnom poverenju i jasnim obavezama Evropske unije i zapadnog Balkana, sa najvećim dosad fokusom na temeljnim reformama, počevši od vladavine prava, funkcionisanja demokratskih institucija i javne uprave, kao i ekonomije zemalja kandidata;

2. Jače političko usmerenje, koje podrazumeva angažman na najvišim nivoima i dijalog na najvišem nivou putem redovnih samita EU - zapadni Balkan i intenziviranjem ministarskih kontakata;

3. Dinamičniji proces, koji podrazumeva grupisanje pregovaračkih poglavlja u šest tematskih klastera: osnove; unutrašnje tržište; konkurentnost i inkluzivni rast; zelena agenda i održiva povezanost; resursi, poljoprivreda i kohezija; spoljni odnosi i otvaranje pregovora o svakom klasteru u celini - nakon ispunjavanja referentnih vrednosti za otvaranje - a ne na osnovu pojedinačnog poglavlja, i to da pregovori o osnovnim vrednostima budu otvoreni prvi, a poslednji zatvoreni, i da napredak u njima odredi ukupni tempo pregovora;

4. Predvidljiviji proces, koji podrazumeva da Komisija pruži veću jasnoću o tome šta EU očekuje od zemalja proširenja u različitim fazama procesa. Iako je jedan od osnovnih ciljeva usvajanja nove metodologije proširenja bilo ubrzanje procesa proširenja, godinu dana nakon usvajanja, jasno je da stvari nisu toliko jasne.

Upravo zbog toga što su vrednosti poput demokratije, vladavine prava, slobode medija ili nezavisnosti institucija ključne, Srbija nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje, Crna Gora nije zatvorila poglavlja, a čini se da institucije u Srbiji ne razumeju na najbolji način šta ovaj novi pregovarački okvir znači za procese koji su već u toku i koji su tačno njihovi zadaci na ovom putu. Situacija je još komplikovanija za zemlje koje još uvek nisu započele pregovore - Albanijom i Severnom Makedonijom, koje, uprkos brojnim najavama iz EU, nisu započele pregovore.

Članstvo u EU je ključni nacionalni interes Srbije. Svakoga dana vide se novi dokazi zbog kojih Srbija treba i mora da bude članica EU, zbog kojih mora biti partner drugim zemljama regiona u tom poslu i zbog kojih to mora biti zajednički zadatak za sve zemlje regiona, koje u tome treba da se međusobno podržavaju i pomažu, a ne sapliću i podmeću jedne drugima klipove u točkove. Srbija neće biti uspešna na svom putu ka EU ukoliko na tom putu nisu uspešne i druge zemlje regiona, ukoliko zajedno ne odluče da je članstvo vrhovni interes i zajednički cilj.

Na tom putu Srbiji je potrebna mnogo jasnija ideja šta radi, institucije koje znaju svoj posao i odgovornost i političari koji razumeju proces i principe nove metodologije pridruženja. Izgubili smo već godinu dana u kojima to nismo shvatili, nemamo luksuz da izgubimo više ni dan.

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja