Pre 26 godina hiljade bosanskih muslimana pobeglo je, nakon što je Vojska Republike Srpske zauzela grad, iz Srebrenice i okolnih sela u Potočare, u bazu holandskog bataljona. U narednim danima na različitim lokacijama u Srebrenici, Bratuncu i Zvorniku ubijeno je i streljano više od osam hiljada bosanskih muslimana. Osim toga, više od 25.000 žena, dece i starijih raseljeno je iz ovog dela istočne Bosne.
U periodu od 1996. do 2001. godine pronađene su 43 masovne grobnice u kojima su pronađeni ostaci srebreničkih žrtava. Svake godine se na godišnjicu najkrvavijeg zločina u Evropi nakon Drugog svetskog rata sahranjuju nove identifikovane žrtve genocida u Srebrenici. Čak i 26 godina kasnije pronalaze se nove grobnice, novi ostaci, a porodice tek sada saznaju za sudbine svojih najmilijih.
Ove godine sahranjeni su ostaci 19 žrtava, među njima i čoveka čiji su ostaci pronađeni u četiri različite grobnice. Šta ovo znači? To znači da je njega neko streljao, bacio ga u masovnu grobnicu, zakopao masovnu grobnicu, otkopao, pomešao kosti koje su se tamo nalazile, premestio ih na drugo mesto, ponovo iskopao, ponovo pomešao, ponovo premestio i tako četiri puta selio po celoj Bosni da se nikada ne bi otkrilo koliko strašan zločin je tamo počinjen.
A ono što je tamo počinjeno je strašno. Iako je uobičajeno govoriti o „strašnom zločinu“, „krvavom sukobu“ i neobično popularno podsećati na to „šta su oni nama radili“, zločin u Srebrenici, baš kao i oni koji su za njega odgovorni i oni koji su ga počinili imaju ime.
To što se desilo u Srebrenici se zove genocid i to je utvrđeno u više presuda suda sa kojim Srbija sarađuje i čije se odluke i presude obavezala da poštuje, a oni koji su za njega odgovorni i za genocid osuđeni se zovu Ratko Mladić, Radovan Karadžić i još 45 zločinaca koji su osuđeni na više od 700 godina zatvora, a izrečene su i četiri kazne doživotnog zatvora.
Zbog čega onda ta kolektivna viktimizacija u Srbiji? Zbog čega oni koji za sebe tvrde da najviše vole naš narod i da su veći Srbi od nas ostalih insistiraju na tome da sud pokušava sve da nas oglasi krivima, iako i sud i presude i zdrav razum nalažu i govore da krivica jeste i može biti isključivo individualna i da se ni u kom slučaju ne može odnositi na ceo srpski narod?
Šta svako od nas, uostalom, ima sa činjenicom da je neko ko je osramotio i naciju i zemlju i uniformu osuđen zbog zločina koji je počinio? Zbog čega je to odgovornost svakoga od nas i da li nam dobro žele oni koji pokušavaju da nas ubede da je krivica na nama?
Ne, nismo mi krivi za to što je neko streljao vezane ljude, ubijao decu, silovao žene i činio zločine kakve mi ne možemo ni da pojmimo. Nismo krivi, a nismo ni osuđeni. Kaznu su dobili oni koji su za to i odgovorni, oni koji jedini za to mogu biti krivi i oni koji po svakom zakonu, ljudskom i božjem, za to i treba da odgovaraju.
Svi koji plasiraju teze o tome da smo mi proglašeni „genocidnim narodom“, da se na suđenju zločincima „sudilo svim Srbima“ i da je svaki Srbin „Radovan“ ili „Ratko“ treba da se zapitaju zašto to rade i da li žele dobro svom narodu. Jer, nije svaki Srbin ratni zločinac. Samo oni koji su ubijali civile to jesu. I za to i treba da odgovaraju.
NE PROPUSTITE
