Najnovije vesti

FAMOZNO SVETISLAV BASARA: Vraćanje železničke stanice
Foto: Marina Lopičić

kolumna

FAMOZNO SVETISLAV BASARA: Vraćanje železničke stanice

Lični stav

Osim glavne nihilističke religije u Srba, sažeto izražene apoftegmom „u se, na se i poda se“ - rezervisane za otresitije i preduzimljivije koje ne mrzi da podignu dupeta - druga najraširenija religija, čiji su poklonici lenjivci, jeste slepa vera u „neokaljana lica“ i čuda.

Evo, praktično niotkud, maltene kao zec iz šešira - pojavio se Vladeta Janković i građanske nade prekonoć podigao do neslućenih visina. Još čestito nije bio ni prihvatio kandidaturu, već je obećao da će „vratiti“ železničku stanicu, „divnu zgradu iz XIX veka“, inače doskorašnje ruglo i leglo sitnog kriminala, koje se kao „divna zgrada“ mogla privideti samo gospodi iz prazilučkog upper middle classa koja nikad nije putovala vozom. Ili su putovali Plavim vozom.

Generalno nisam protiv toga - mada mi nije jasno kako će vozovi sa severa i juga, zapada i istoka na železničku stanicu stizati planiranim tunelima, ne toliko zbog stanice - decenijama nisam ušao u voz i ne pada mi na pamet da putujem taman štajgu napravili u zgradi Kozačke skupštine - kol’ko zbog revitalizacije Picinog parka, jednog od kultnih mesta Krugova dvojke, koji je zbog preosvetljenosti i opštepravoslavne atmosfere na Savskom trgu spao na najniže grane u svojoj istoriji krcatoj triperom, šankirom i picajzlama.

Sad šta je tu je, Vladeta se kandidovao, valja ga ljuljati. Ja ću sa moje strane u okviru anti-Vladetine kampanje sve one koji od Vladete očekuju da učini da Beograd ponovo bude svet, podsetiti - tj. džaba ću krečiti - da je Vladeta bio u prvim redovima na onoj čemernoj bini upriličenoj prigodom veličanstvenog mitinga za Kosovo, tokom kojeg je po naređenju njegovog ahbaba, Košunice, Beograd demoliran.

Da nije bilo neprijatnog prekomorskog poziva, citiraću njegov najzanimljiviji deo - You Motherfucker, stop this mess or I’ll press the red button - Beograd bi bio srušen do temelja. Ovako je prošao s višemilionskom (deviznom) štetom i jednom ljudskom žrtvom.

Podsetiću takođe na Vladetinu izjavu „Mi ne možemo da se obaziremo na realnost“ - koja mu je u krugovima patriotskih intelektualaca, potpisnika peticije o stavljanju Koštunice iznad zakona, podigla rejting do nebeskih visina - a kojom se izborio za visoko drugo mesto na top-listi srpske zaumne gluposti, odmah ispod Ćosićeve izjave „Mi možemo i ono što ne možemo“.

Za razliku od Ćosića, Vladeta jeste hirurški uklonio praziluk iz guzice, naučio se učtivom ophođenju, savladao strane jezike, ovladao gradivo iz predmeta koji je predavao, ali to je samo površina. Ispod, u dubinama kolektivnog nesvesnog, on je istaknuti reprezent sarmojedske slavske Srbije, jalovih, bezmudih brabonjaka koji snivaju o restauraciji Dušanovog carstva ne pitajući za cenu u (tuđoj) krvi, jedan od čuvara vatre večnog statusa quo.

Ako pobedi na izborima, predlažem da ispred skupštine upriliči pobednički trandibal na kome će pevati „srpska majka“, a on i Matija igrati pipirevku pred binom. Njegov ahbaba nije znao - nije kafanski čovek - Vladeta bi trebalo da zna da na vrhuncu dramske radnje valja da istrči na binu i pevaljki uturi 500 evra u brushalter.

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja
track