Zvanična verzija Euromahale, opozicije, Krugova Dvojke i „nezavisnih intelektualaca“ glasi da je Srbija „oteta“ država, a da su otimači Visoki Vučić & Co (uočite sličnost sa „otetim“ Kosovom, biće od važnosti za našu priču).
Pre nego što zađem u sitna crevca moraću najpre da izrazim neslaganje sa zvaničnom verzijom. Država Srbija - ako se državom može nazvati mačje jebalište, provizorijum koji podvija rep pred svakom peticijom „patriotskih intelektualaca“ - nije „oteta“, nego je Vučiću & Kompaniji poklonjena - o okolnostima predaje države na tacni ovde sam višekratno pisao, da se ne ponavljam.
Sledeća zvanična opoziciona verzija glasi: „Vučić je uništio institucije.“ Jeste moj qwrz. Da su u „neotetoj“ državi Srbiji institucije bile konsolidovane, Vučić & Co bi možda mogli osvojiti vlast, ali bi morali državom upravljati saglasno ustavu i zakonima.
I o ovome sam višekratno pisao, ali da ponovim: uspenije Carstvija Vučićevog nije „otelo“ nikakvu državu niti je „uništilo“ ikakve institucije, nego je razotkrilo (ogolilo) da u Srbiji nikakve države u pravom smislu nije ni bilo, a da je još manje bilo stvarnih institucija.
Sad dolazimo do teme naše današnje kolumne. Strmopižđena s vlasti opozicija, Krugovi Dvojke, nezavisni intelektualci i amorfne grupe građana čiju su prostotu zasenile pirotehnikom, i ne pomišljaju (možda i ne znaju šta je to) da bi institucije države Srbije trebalo iz početka izgraditi na ruševinama serije propalih provizorijuma, nego (jalovu) politiku grade na pokušajima rušenja Vučića i Kompanije.
Jalov posao. U stvari nemoguć. U Srbiji je sve srušeno do mere da se više ništa (i niko) ne može „srušiti“. Ruševine se, doduše, mogu dodatno mrviti i usitnjavati, što ćemo - ako se ne dogodi čudo - videti čim stvar u svoje ruke preuzme sledeća vlast, a neće je preuzeti „neukaljana lica“, to vam garantujem.
U sveopštoj srušenosti i seljačkoj vavilonskoj zbrci, srušena su i zbrkana i značenja osnovnih pojmova, pa tako „opozicija više ne označava političke stranke koje ne učestvuju u vršenju vlasti, nego se uzima kao garancija kvaliteta i vrednost po sebi.
Oppositio, naime, ne znači „protiv“, nego „suprotno, nasuprot“. Ako etimologiju primenimo na politiku, zaključićemo (oćemo qwrz) da bi opozicione politike trebalo da budu bitno i kvalitativno suprotne od vladajućih, što sa našim opozicijama nije slučaj.
Čemu li će to, recimo - bude li dobio izbore - biti „nasuprot“ Vladeta Janković, čiji je ahbab godinama smišljeno, nedremano i potuljeno u korenu sasecao slabašne pokušaje institucionalizacije Srbije i tranzicije njenih žitelja iz molekula beslovesne mase u slobodne građane. A čemu li je nasuprot - i od koga različit - generalisimus Ponoš (neukaljana, bjela lica, kad će doći do Užica) koji daje sve od sebe da nadvučići Vučića pa Visokog cinkari da se sprema da uvede sankcije Rusiji i da je „izdao“ Kosovo, što on, Ponoš, i grupa građana koja ga je kandidovala, nikada neće uraditi.
NE PROPUSTITE
