Približava se kraj maja, očekivano vreme velike ruske ofanzive, a Zapad sve više obuzima panika kada čuje ocene iz Kijeva da američki F-16 koji u Ukrajinu treba da stignu u julu „više nisu važni“ i da neće promeniti tok rata u kome je inicijativa na strani Rusije.
Vesti sa fronta su sumorne. Rusi postepeno napreduju duž sektora 1.000 kilometara dugog fronta i ostvaruju najveće uspehe od početka rata 2022. Pošto je pompezno najavljivana ukrajinska kontraofanziva pretrpela krah - umnogome zbog akutne nestašice municije i ljudstva - Moskva danas kontroliše 18 procenata ukrajinske teritorije.
Uporište Časov Jar, koje su Rusi označili kao naredni strateški cilj na istoku posle zauzimanja Avdejevke u februaru, samo što nije palo. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski priznaje da se trudi da pronađe „neki način da se ne povučemo“ i upozorava: „Izgubićemo rat.“
Veliki deo odgovornosti za takvo stanje može da se pripiše najvećem ukrajinskom savezniku, Sjedinjenim Državama. Vođeni motivima unutrašnje političke borbe uoči novembarskih izbora, republikanci u Kongresu su pet meseci blokirali paket vojne i finansijske pomoći vredan 61 milijardu dolara.
Bajden je nekad govorio da će Ukrajinu pomagati „koliko dugo treba“. Onda je promenio retoriku: podrška će trajati „koliko dugo možemo“. Predsednik očito mora da vodi računa o mišljenju birača, koji su sve skeptičniji povodom cene podrške u vremenima inflacije i razočaravajućih rezultata ukrajinske kontraofanzive. Neizvesnost pojačava i mogućnost da na predsedničkim izborima pobedi Donald Trump, koji preti povlačenjem iz NATO, značajnim smanjivanjem pomoći Ukrajini i dogovorom s Vladimirom Putinom o završetku rata. Da li bi se time pojačao pritisak na Kijev da uđe u pregovore u vreme kada bi Rusija bila u mnogo boljoj pregovaračkoj poziciji?
Dok se obe zaraćene strane slažu da će konflikt potrajati, Zelenski veruje da ga Amerika neće „izdati“, traži četiri miliona artiljerijskih granata, dva miliona dronova, barem sedam baterija PVO sistema „Pejtriot“ i rakete dugog dometa. Bez savremenog naoružanja, čak i brojčano uvećan ljudski potencijal ukrajinske armije ne bi ostvario željene ciljeve potiskivanje Rusa sa teritorija koje su okupirali, uključujući povratak Krima. „Ukoliko Ukrajina nema podršku SAD i EU, Putin će pobediti“, kaže glasno irski premijer Leo Varatkar ono što mnogi misle u vreme kada situacija na frontu uvećava mogućnost da Ukrajina izgubi još teritorije.
Šef ukrajinske diplomatije Dmitro Kuleba kaže: „Moramo se suočiti sa istinom i priznati da je Rusija efikasnija u ratnom naporu.“ Šef CIA Vilijam Berns takođe upozorava da Ukrajincima preti poraz ukoliko američko oružje ne bude brzo isporučeno, ali mnogi sumnjaju da bi i u tom slučaju Kijev mogao da povrati sve delove izgubljene teritorije.
General Kristofer Kavoli, načelnik američke evropske komande, procenjuje da je ruska armija danas za 15 procenata veća nego pre početka invazije, da su se komandanti brzo i inovativno prilagodili novim izazovima ratovanja i da će Rusija ove godine proizvesti više artiljerijske municije nego 32 članice NATO zajedno.
Šta ako Putin pobedi, pitali su se šapatom šefovi diplomatija NATO koji su se prošlog meseca okupili u Briselu da obeleže 75. godišnjicu vojne alijanse. Šta ukoliko Kijev bude primoran da prihvati mir koji bi značio trajni gubitak značajnih delova teritorije, ako ne i suvereniteta?
Rusija je okupila 150.000 odmornih vojnika i, uz podršku raketa iz Severne Koreje, dronova iz Irana i, veruje se, ratne tehnologije iz Kine, priprema veliku ofanzivu za kraj maja. Ukoliko se Rusija dodatno približi Baltiku, Poljskoj, Slovačkoj, Mađarskoj i Rumuniji, a preko Krima ostvari dominantnu poziciju na Crnom moru, Amerikancima jedino preostaje da značajnim investicijama poboljšaju evropsku odbranu.
Rat je ne samo ugrozio ukrajinsko prisustvo u oblasti Donjecka već je uneo novu dimenziju: iz vizure Zapada - konflikt više nije samo rat protiv Rusije već i protiv moćne koalicije autokratskih režima koja se sve aktivnije suprotstavlja konceptu liberalne demokratije.
Predsednik Bajden je borbu demokratije protiv autokratije proglasio za spoljnopolitičku dogmu svog prvog mandata, a sad je pred konkretnim izazovima: onemogućiti Rusima pobedi u Ukrajini, blokirati nuklearne pretnje Severne Koreje, sprečiti iranske pokušaje destabilizacije Bliskog istoka, a Kineze odvratiti od osvajanja Tajvana.
NE PROPUSTITE
