Finska i Švedska, dve vojno neutralne države, najavile su ulazak u NATO po hitnoj proceduri, a sve zbog straha od ruskog napada i daljeg prelivanja rata u Ukrajini. Predsednik Finske Sauli Niniste i premijerka Sana Marin zajedno su izjavili da je doneta i formalna odluka o podnošenju zahteva za priključenje NATO.
Samo nekoliko nedelja pre početka rata, više od 50 odsto Finaca protivilo se članstvu u NATO, dok je 20 odsto bilo za pristupanje Alijansi. U međuvremenu to se promenilo tako da je sada preko 50 odsto za članstvo, a 20 odsto protiv.
Istim putem poći će i Švedska, čija vlada planira da uputi zahtev za članstvo u NATO tokom nedelje.
U sredu je britanski premijer Boris Džonson sklopio sporazum s Finskom i Švedskom obećavši im da će Velika Britanija stati u njihovu odbranu ukoliko budu napadnute.
- Mi smo nepokolebljivi i nedvosmisleni u našoj podršci Švedskoj i Finskoj, a potpisivanje ovih bezbednosnih deklaracija je simbol večnog poverenja između naših nacija - poručio je Džonson.
Finska i Švedska se plaše da će biti ranjive tokom procesa pridruživanja, zato je smisao dokumenta koji je Džonson potpisao u Helsinkiju i Stokholmu premošćavanje perioda između zahteva za članstvo i same ratifikacije. To praktično znači da bi, u slučaju potrebe, Švedskoj i Finskoj zaštitu pružile najvažnije članice NATO.
Po svemu sudeći, i druge zapadne zemlje će slediti njen primer potpisujući slične sporazume sa obe skandinavske zemlje.
U Rusiji su besni zbog ovakvog ishoda. Kremlj je od početka invazije u Ukrajini otvoreno pretio Finskoj i Švedskoj. Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije i bivši predsednik Dmitrij Medvedev upozorio je da će, ukoliko Švedska i Finska uđu u NATO, Rusija imati više zvanično registrovanih protivnika. Dužina kopnene granice Alijanse s Rusijom će se više nego udvostručiti, te će, prirodno, morati da bude ojačana.
Švedska svoju neutralnost afirmiše već dva veka i u tom periodu nije učestvovala ni u kakvim oružanim sukobima. Nasuprot njoj, Finska je bila deo Ruskog carstva do 1917, da bi se za vreme Drugog svetskog rata priklonila Hitlerovoj Nemačkoj. Primirje s Rusijom sklopila je 1944. a neutralna je postala 1948, kad su Moskva i Helsinki potpisali sporazum o prijateljstvu i saradnji, kojim se Finska obavezala da neće pristupiti NATO.
Nakon raspada SSSR 1991. i Finska i Švedska se približavaju EU pa 1995. postaju punopravne članice zadržavajući vojnu neutralnost.
Redžep Tajip Erdogan se u petak usprotivio pristupu Švedske i Finske obrazloživši to željom da ne ponovi istu grešku kao prilikom ulaska Grčke u ovaj vojni savez.
Turska je ipak spremna da razgovara sa ove dve zemlje o njihovoj kandidaturi za prijem u NATO, ali će verovatno tražiti nešto zauzvrat.
Realnost je da će Finska i Švedska ući u NATO u najkraćem mogućem roku, o čemu svedoče najave većine zemalja članica da će ih dočekati raširenih ruku.
Proširenjem NATO promeniće se geopolitička slika u Evropi i dodatno zaoštriti odnosi Zapada i Rusije.
NE PROPUSTITE
