Predizbornost se zahuktava, kampanja je sve prljavija, sledstveno je i Đole Vukadinović krenuo u prljavu Tviter kampanju. Za koga? Ako je suditi po otrovnim strelicama u Đoletovom tvitu - za listu „Srbija protiv nasilja“.
A protiv koga? Protiv „radikalne EU-NATO liste“ Srbija na zapadu - Da se struka pita. A zašto? Zato što su tu listu podržali Boško Jakšić, Nenad Prokić, ja i drugi negdašnji „beli listići“. Ali držim da je najbolje da ono što je Đole hteo, a samo delimično (i pogrešno) uspeo da kaže, kaže Đole lui meme.
„Ova radikalna EU-NATO lista Srbija na zapadu suštinski je Vučićeva lista koja ima za cilj da sleva bije po ‘Srbiji protiv nasilja’. Pomogli su mu (valjda Vučiću) da dođe na vlast 2012, pomažu mu i sada, i to dvostruko.“
Ostavite svaku nadu svi vi koji ste suštinski Vučićevi da ćete uspeti da „bijete sleva“ naručioce Đoletovih tvitova, a da će to promaći Vukadinovićevoj nedremanoj pažnji. Nakon što je raskrinkao „Srbiju na zapadu“, biće 17. decembra jasno kao dan da su stotine hiljada glasova koje se budu slile na postizborni raboš „Srbije na zapadu“ - po Đoletu na Vučićev raboš - bili glasovi onih stotina hiljada koje bi glasale za „Srbiju protiv nasilja“ samo da je lista „Srbija na zapadu“ nije „tukla sleva“.
Nije Đole nikad bio neka naročita majka političke invencije, ali otkako se poslednjih godina uhvatio nekoliko loših društava zaredom - da ne kažem baš na redaljku - dibidus je ogrezao u zulu cincarsko-kalbursku, slavsko-pojasno-krugodvojkašu političku tupoumnost, glavni uzrok dugovečnosti Vučićevog Carstvija Visokoga.
Gvozdeno političko pravilo je sledeće: koalicije i liste izlaze na izbore s namerom da namaknu što više glasova. Drugo pravilo glasi: glasovi koje ova ili ona koalicija namakne su pozajmljeni, nisu koalicijino i listino trajno vlasništvo, svaki glas zadržava pravo da se na sledećim izborima da nekom drugom, što će reći da moja neznatnost ne bi imala ništa protiv da svi koju budu glasali za bilo koga daju svoje glasove „Srbiji na zapadu“.
To se, naravno, neće dogoditi, ali će zato posle izborno ebenje da bidne kajanje, kao što je bilo i posle još jedne erupcije cincarsko-kalburske političke tupoumnosti - afere beli listići.
I tako mic po mic dođosmo do teme naše današnje kolumne, koju ne bih posvetio Đoletu da Đole Prokiću, Jakšiću i meni nije pripisao saučesništvo u tupoumnosti biblijskih razmera, a akcija „beli listići“ je bila upravo takva.
Ne da Prokić, Jakšić i moja neznatnost nisu saučestvovali u agitovanju za „bele listiće“, nego je svako na svoj način - i u svojim kolumnama - upozoravao da će ubacivanje belih listića u izborne sandučiće za posledicu imati dolazak SNS na vlast.
Kako smo to znali? Jesmo li bili vidoviti? Ne. Nismo naprosto mogli pogrešiti. Samo je SNS mogao doći na vlast. Sledstveno, ako se 17. 12. uveče glasovi dati „Srbiji na zapadu“ preliju u Vučićev raboš, pa ako čujete snažnu eksploziju, ne bojte se, neće to biti raketa zalutala iz Gaze. To će meni pucati qwrz što su se glasovi prelili Vučiću.
NE PROPUSTITE
