Da li ste možda čitali knjigu „O proseravanju“ (On bullshit) iz pera uglednog američkog filozofa Harija Frankfurta? Ako niste, obavezno pročitajte. Must read, šta reći. Ako pročitate knjigu - ne bojte se, laka je za čitanje - saznaćete da su politika i novinarstvo najidealniji tereni za proseravanje, ali da na teška proseravanja možete naići i u filozofiji, pravu, (pogotovo) ekonomiji, rečju, da je proseravanje naša sudbina.
Za one koji neće pročitati knjigu, evo kako Frankfurt (u mom slobodnom prevodu) definiše proseravanje: „Proseravanje je priča smišljena da ubedi ne obazirući se na istinitost. Lažov istinu uzima u obzir i trudi se da je zamagli, za razliku od proser efendija/hanuma koji ne daju pet sitnih para da li je ono što govore istina ili laž.“
Primera radi, iako je moja neznatnost načelno zakleti dušmanin proseravanja, u svakoj mojoj kolumni ima najmanje 50% proseravanja. Delom zato što uglavnom pišem o sranjima i seronjama, delom zato što se bez proseravanja naprosto ništa ne može reći/napisati. Ko hoće da pročita nešto bez trunke proseravanja, mora posegnuti za pesmama najvećih pesnika. I to onih kraćih.
Drugog primera radi: u kolumnama - i pogotovo u TV nastupima - Ljilje Smajlovićke index proseravanja ide do 99%. Ali Ljilja je majstorica, treba biti iskusan čitalac vičan metodi close reading, pa dokonati da se svi ti terabajti kićenih, društveno prihvatljivih proseravanja u stvari svode na jednu jedinu rečenicu: vrati me u Politiku. Osim što je teško dokonati, nemoguće je dokazati.
Prelazimo na stvar. Da je Hari Frankfurt proveo neko vreme u Srbiji i stekao uvid u njenu histeričnu političku scenu, knjiga „O proseravanju“ imala bi najmanje 1.500 strana.
Da ne bude zabune: nema na ovom svetu političke scene koja se ne davi u proseravanjima, u rasponu od podnošljivih do onih koja teraju na povraćanje. Takođe, nema političara i partije koji će namamiti glasače istinitim činjenicama i suvim statistikama - i dobro je što ih nema, to bi bilo gore od proseravanja - ali je malo političara i partija koje svu politiku svode samo na proseravanja, kao što je to slučaj u Srbiji.
Kao i sve ostalo i proseravanja su podložna famoznim „srpskim podelama“. Na jednoj strani imamo patriotska proseravanja - znate ih napamet - na drugoj strani imamo proseravanja tipa „Srbija pravna država u EU, pošteni i fer izbori“ itd., takođe ih znate napamet.
Da bih našu današnju kolumnu priveo kraju, moram pribeći demagoškom proseravanju i reći: sve je to u redu, gospodo, sve su vaše patriotske i evropske politike legitimne, ali šta ćemo sa mostovima koji se ruše, vozovima koji iskaču iz šina i bolnicama u kojima jakrepe memla davi.
Na ovo proseravanje ide patriotsko kontraproseravanje: sve će to doći na red kad odbranimo „naše Kosovo“, a na proser pitanje Eurosrbiji - zašto vi ne govorite ništa na temu kako ćete popraviti mostove, pruge i bolnice - sledi kontraproseravanje: sve ćemo to uraditi kad strmopizidimo „ove“ (svih boja). I tako mic po mic, život prođe u proseravanjima i kontraproseravanjima.
NE PROPUSTITE
