Odavno je ostvareno proročanstvo Endija Vorhola da će svaka šuša dobiti svojih pet minuta slave, odnedavno - tačnije od publiciranja teksta Vladimira Pavićevića „Mocart crnogorske politike“ u Rotopalanci - proročanstvo je dobilo i amandman koji glasi: Svaka šuša će dobiti svog dupeuvlakača.
Ono „Mocart crnogorske politike“ se odnosi na Dritana Abazovića, njegovu nedavnu posetu Srbiji, „susrete sa studentima“ i spektakularna gostovanja na ovdašnjim televizorima, krunisana ujedinjenjem Srba na promociju knjige „Kritika globalne etike“, o kojoj sam - kao onaj zastavnik iz Bloka 21 - onomad napisao negativnu kritiku „na nečitano“.
Ono što je srpsko-crnogorskog primiritelnog sudiju, Pavićevića, oduševilo - ujedinjenje Srba pod krovom Kolarčevog univerziteta - mene bi, da sam naivčina, zdravo onespokojilo, a nije me onespokojilo zato što sam odavno utuvio da je misao Koče Popovića, da „Srbi oduševljeno kliču svakome ko ih još više zaglupljuje, unazađuje i unesrećuje“, gvozdeno pravilo.
Ne idem tako daleko da kažem da je Abazović došao u Srbiju da zaglupi, unazadi i unesreći Srbe - nema on visinu za to, a imamo i domaću pamet - ali garantujem za tačnost neproverene informacije da je Abazović došao da nešto izvaćari. Šta tačno, ne znam.
Napred rečeno nas vraća na temu (dilemu) Euromahale i Krugova dvojke: gde ići, gde ne ići. Otići, recimo, na svirku Nika Kejva u nekom mutlaku u Beogradu na vodi, za Krugove nije košer, ali je košer otići u Kolarac na promociju Sejdove (bilo čije uostalom) knjige, iako je Mala sala - Kulturni centar cincarsko kalburske čaršije - nemerljivo toksičnija od Beograda na vodi.
Abazović očigledno ima neku, meni nevidljivu, harizmu. Sećam se, kao da je juče bilo, oduševljenja mojih drugara na vest da je URA sa Abazovićem na čelu osvojila četiri poslanika i da će URA odlučivati ko će se kome prikloniti carstviju, ali se sećam i razočarenja kad su saznali da se Abazović uortačio sa Amfilohijem.
Pretpostavljam da sad očekujete da napišem da nije etički da se šef jedne „euro“ i „liberalne“ stranke ortači s wanna be teokratom. Neću to napisati. U politici je sasvim legitimno praviti dilove i dogovore sa svakim ko ima neki uticaj - bez obzira na boju - ali pod uslovom da ortaka prejebeš i da njegovu vodu navratiš na vodenicu svoje ideologije.
To se, naravno, nije dogodilo. Okretan kakav je bio, Amfilohije je očas posla prejebao Abazovića i URA-in potočić ulio u mutnu maricu klerikalizma. Otuda mi je sasvim u redu da se Abazovićem oduševljavaju Marija i bratija, ali nije - ili bar ne bi trebalo da bude - u redu da se njime oduševljavaju „ikone“ građanske Srbije, jer to može izazvati osnovanu sumnju da bi svi oni, kad dođe stani-pani, krenuli Dritanovim putem.
Onomad napisah u šali komici da bi zbog ogromnog interesovanja publike sledeću Abazovićevu knjigu valjalo upriličiti na stadionu Crvene zvezde, iz Pavićevićevog teksta se obavestih da je Dritan skromniji i da će sledeću promociju održati u Beogradskoj areni. I eto ti naslova u Informeru: „Dritan rasprodao tri Arene“.
NE PROPUSTITE
