UMRO JE NE ZNAJUĆI ŠTA JE ZAPRAVO PRONAŠAO Putovanje koje je zauvek promenilo svet: Kolumbo je krenuo u Indiju, a otkrio Ameriku
- Kolumbo je 1492. uz podršku Ferdinanda i Izabele isplovio iz Palosa sa tri broda u potrazi za zapadnim putem do Azije.
- Umesto Azije stigao je do San Salvadora, a potom istraživao Kubu i Hispanjolu, gde je osnovao prvo špansko naselje La Navidad.
- Njegova putovanja otvorila su put evropskoj kolonizaciji Amerike i pokrenula Kolumbovsku razmenu, sa velikim posledicama za oba kontinenta.
Kolumbovo otkriće Amerike 1492. godine bilo je jedan od najznačajnijih događaja u istoriji čovečanstva, koji je otvorio vrata evropskoj kolonizaciji i trajno promenio sudbinu dva kontinenta. Međutim, kako je uopšte došlo do ovog istorijskog trenutka?
Istorijski kontekst Kolumbovog putovanja može se razumeti kroz nekoliko ključnih faktora: sve veće interesovanje evropskih kraljevina za nove trgovačke puteve, napredak u pomorstvu i političke promene u Španiji nakon završetka rekonkviste 1492. godine.
Kristifor Kolumbo, rođen između avgusta i oktobra 1451. godine u Đenovi, bio je italijanski moreplovac koji je još u mladosti stekao iskustvo na moru. Njegova zamisao bila je da pronađe zapadni pomorski put do bogatih azijskih tržišta.
Kolumbova ideja zasnivala se na pogrešnim pretpostavkama da je Zemlja manja nego što zaista jeste i da do Azije može da stigne ploveći prema zapadu.
Nakon godina neuspešnih pokušaja da dobije podršku za svoje planove, španski katolički monarsi, kralj Ferdinand i kraljica Izabela, konačno su 1492. godine odobrili njegovu ekspediciju.
Kolumbo im je obećao bogatstvo, trgovinu začinima i širenje hrišćanstva.
Mislio je da je stigao u Indiju
Kolumbo je 3. avgusta 1492. godine isplovio iz luke Palos sa tri broda: Santa Marija, Pinta i Ninja.
Njegovo putovanje bilo je puno izazova. Posada se suočavala sa nepoznatim okeanskim prostranstvima, nepredvidivim vremenskim uslovima i sve većim nezadovoljstvom zbog produženog putovanja.
Iako je Kolumbo verovao da će put biti kraći, plovidba je trajala više od dva meseca.
Posada je 12. oktobra 1492. godine konačno ugledala kopno. Kolumbo se tada iskrcao na ostrvo koje je nazvao San Salvador, verujući da je stigao do azijskih ostrva, odnosno područja koja su Evropljani tada nazivali Indijom.
Kolumbov dolazak u Novi svet obeležen je susretom sa domorodačkim stanovništvom, koje je nazvao Indijancima jer je bio uveren da se nalazi u Aziji.
Tokom narednih nedelja istraživao je obale Kube i Hispanjole, ali nije pronašao zlato i začine koje je očekivao da će doneti u Španiju.
Tokom ekspedicije brod Santa Marija se nasukao, zbog čega je Kolumbo bio primoran da ostavi deo posade na Hispanjoli i osnuje prvo špansko naselje, La Navidad.
Nakon povratka u Španiju u martu 1493. godine, Kolumbo je dočekan kao heroj.
Njegovo otkriće izazvalo je ogromno interesovanje u Evropi, a španska kruna ubrzo je organizovala drugo putovanje.
Ta ekspedicija, koja je krenula u septembru 1493. godine, imala je za cilj uspostavljanje trajnih kolonija u Novom svetu. Tokom putovanja Kolumbo je otkrio nova ostrva i posetio Jamajku.
Kolumbovo hapšenje
Međutim, Kolumbovo upravljanje kolonijama na Hispanjoli bilo je obeleženo sukobima sa domorodačkim stanovništvom, neuspehom u pronalaženju očekivanih bogatstava i sve većim nezadovoljstvom među kolonistima.
Godine 1498, tokom svog trećeg putovanja, Kolumbo je stigao do obala Južne Amerike, ali se ponovo suočio sa problemima u kolonijama.
Zbog optužbi za loše upravljanje, 1500. godine je uhapšen i poslat nazad u Španiju.
Kolumbovo četvrto i poslednje putovanje, 1502. godine, odvelo ga je do obala Srednje Amerike, ali nije uspeo da pronađe put do Azije niti bogatstva koja je tražio.
Nakon tog putovanja Kolumbo se vratio u Španiju, gde je umro 20. maja 1506. godine, razočaran i bez bogatstva i priznanja kojima se nadao.
Posledice otkrića Amerike
Kolumbova putovanja imala su dubok uticaj na evropsku i svetsku istoriju.
Njegova ekspedicija otvorila je put evropskoj kolonizaciji Amerike, koja je dovela do ogromnih društvenih, ekonomskih i demografskih promena.
Takozvana "Kolumbovska razmena", odnosno razmena biljaka, životinja i bolesti između Starog i Novog sveta, imala je dalekosežne posledice.
Dok su Evropljani iz Amerike doneli nove vrste hrane, poput kukuruza i krompira, na američki kontinent preneli su i bolesti poput malarije i velikih boginja, koje su desetkovale domorodačko stanovništvo.
Kolumbo nikada nije u potpunosti shvatio značaj svog otkrića.
Iako je do kraja života bio uveren da je pronašao put do Azije, njegov uticaj na svetsku istoriju bio je neosporan.
Njegovo nasleđe i danas je predmet brojnih rasprava. Dok ga jedni slave kao pionira pomorskih istraživanja, drugi ga kritikuju zbog njegove uloge u kolonizaciji i stradanju miliona pripadnika domorodačkih naroda.
Ipak, Kolumbovo putovanje iz 1492. godine ostaje jedan od ključnih trenutaka u istoriji čovečanstva.
(Kurir.rs/Index.hr)
