GORE NEGO U VREME PABLA ESKOBARA! Zloglasni latinoamerički narkokarteli pokorili Evropu, istraga otkrila laboratorije smrti u srcu EU, pipci stegli i Balkan!
- Gardijanova istraga otkriva da su latinoamerički karteli i mreže povezani sa rastom trgovine kokainom u Evropi i da deluju u najmanje 12 zemalja.
- Najviše su prisutni u Španiji, Portugalu, Holandiji, Belgiji i Francuskoj, a aktivnosti su zabeležene i na Balkanu, uključujući Srbiju, Hrvatsku, Rumuniju i Bugarsku.
Četvoromesečna istraga lista "Gardijan" otkrila je da je porast trgovine kokainom u Evropi direktno povezan sa rastućim prisustvom latinoameričkih kriminalnih mreža u Evropi, gde su uspostavile bliske veze sa lokalnim mafijaškim organizacijama.
Istraga, koja je sprovela korišćenje baza podataka, policijskih i obaveštajnih agencija, zajedno sa intervjuima sa sudijama, tužiocima i stručnjacima iz osam zemalja, pokazuje da su karteli i frakcije iz Kolumbije, Brazila, Ekvadora, Venecuele, Meksika i SAD aktivni u najmanje 12 evropskih zemalja. Između 2014. i 2024. godine došlo je do povećanja količine zaplenjenog kokaina za 471% i razbijeno je više lokalnih laboratorija koje su obrađivale derivate kokaina.
Brojka bi mogla biti i veća, jer uključuje samo grupe zvanično identifikovane u Evropi putem policijskih operacija, transnacionalnih istraga i tekućih sudskih postupaka u kojima su umešani brokeri, aktivni članovi, ćelije ili operativne mreže. Ne uključuje bande koje nemaju fizičko prisustvo u Evropi dok rade u "zajedničkim poduhvatima" sa evropskim mafijama.
Koji karteli su u pitanju?
Identifikovane grupe uključuju meksički kartel Sinaloa i kartel Halisko Nova generacija (CJNG); mafiju Klan del Golfo i gerilske organizacije ELN i disidentske frakcije FARK-a u Kolumbiji; brazilske Primeiro Komando da Kapital (PCC, ili Prva Komanda Kapitala) i Komando Vermeljo (CV, ili Crvena Komanda); venecuelanski Tren de Aragua; i bande Bario 18 i MS-13, poreklom iz SAD, koje su takođe rasprostranjene u El Salvadoru, Hondurasu, Gvatemali i, u manjoj meri, u Meksiku.
Ove organizacije su izgradile istaknutije prisustvo u Španiji, Portugalu, Holandiji, Belgiji i Francuskoj, dok su njihove aktivnosti zabeležene i u Nemačkoj, Rumuniji, Hrvatskoj i Slovačkoj. Globalna inicijativa protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (Gi-Toc) takođe uključuje Bugarsku.
Danijel Brombaher, politolog i direktor Evropske opservatorije u Gi-Toku, rekao je: "Dešava se nešto novo sa prisustvom latinoameričkih grupa u geografskim područjima gde ne postoji postojeća infrastruktura".
"Ovaj fenomen više nije ograničen samo na tradicionalne zemlje ulazne tačke“, kaže on. "Nedavne policijske operacije otkrile su laboratorije za proizvodnju metamfetamina kojima upravljaju Meksiko u južnoj Francuskoj , severoistočnoj Poljskoj i Brandenburgu, južno od Berlina. Latinoameričke grupe se takođe pojavljuju u Rumuniji i Bugarskoj duž balkanske rute".
Nacionalne vlasti i stručnjaci Latinske Amerike sugerišu da bi lista mogla biti i duža. Neobjavljeni izveštaj kancelarije javnog tužioca u Sao Paulu, delimično zasnovan na podacima brazilske obaveštajne agencije (Abin) – koje je Gardijan pregledao – pokazuje, na primer, da PCC, sada najveća kriminalna grupa u Brazilu, deluje u 16 evropskih zemalja, uključujući Veliku Britaniju, Irsku, Island, Srbiju, Švedsku, Švajcarsku i Tursku.
Sumnja da latinoamerički karteli i frakcije pokušavaju da se učvrste u Evropi nije nova. Bar od 1980-ih, kolumbijske kriminalne organizacije poput kartela Kali i Medelin imale su uporišta u regionima Španije poput Galicije. Izveštaj Evropola iz 2013. godine upozorio je na njihov uspon. Ali ono što vlasti sada vide je na drugom nivou.
U izveštaju Evropola ove godine se navodi da su se "latinoameričke MTKN [najopasnije kriminalne mreže] takođe nastanile u EU, odakle upravljaju operacijama koje utiču na EU. To je posebno slučaj sa mobilnim kriminalnim mrežama uključenim u organizovani imovinski kriminal".
Interpol , na čelu sa brazilskim federalnim policajcem Valdesijem Urkizom, je kontaktiran, ali nije dao komentar.
Gore nego u vreme Pabla Eskobara
Problem je postao vidljiviji tokom poslednje decenije. Proizvodnja droge u Latinskoj Americi je u tom periodu povećana otprilike četiri puta i dostigla rekordnih oko 4.100 tona 2024. godine. Ovo dolazi nakon rasta do 35% na početku decenije . U Kolumbiji se sada proizvodi više kokaina nego tokom ere ozloglašenog narko-bosa Pabla Eskobara. Skoro sav kokain na svetu i mnoge srodne supstance potiču iz Latinske Amerike, posebno iz Kolumbije.
Viktor Manuel Sančez Valdes, akademik na Autonomnom univerzitetu Koahuila u Meksiku, stručnjak za organizovani kriminal, kaže: "Glavni su kartel Sinaloa i kartel Halisko [CJNG] u Meksiku; Komando Vermeljo i PCC Brazila; Zalivski klan i različite frakcije kolumbijskog FARK-a; Lobosi i Čoneri iz Ekvadora; i Tren de Aragua iz Venecuele".
On veruje da je prisustvo Latinske Amerike u Evropi još rasprostranjenije nego što se generalno priznaje. "Kartel Sinaloa i CJNG prisutni su u više od 20 evropskih zemalja. Očigledno, to ne znači da dominiraju ili imaju velike ćelije", kaže on. "Umesto toga, oni su poslovni izaslanici".
Svetski izveštaj o drogama Kancelarije UN za droge i kriminal za 2026. godinu o ilegalnim zločinima navodi da je globalna proizvodnja kokaina u 2024. godini bila između 3.800 i 4.700 tona – više nego četiri puta više nego u 2014. godini. Južna Amerika ostaje glavno središte proizvodnje, sa uzgojem koke koji pokriva rekordnih 385.000 hektara tokom protekle decenije – tri puta više nego u 2014. godini.
Evropa se pojavila kao ključno tržište jer nudi organizacijama veće marže profita nego SAD. Od početka decenije, evropska policija je konfiskovala više droge nego američke snage, a podaci pokazuju da Evropa sada predstavlja oko četvrtinu globalne potrošnje.
Evropol je nedavno objavio da je od 731 mreže za kontrolu prenosa i transporta (MTCN) koje posluju širom Evrope, 149 povezano sa latinoameričkim organizacijama. Od njih, 67 ima članove iz Latinske Amerike, a 22 se uglavnom sastoje od Latinoamerikanaca.
(Kurir.rs/Gardijan)
