BEČ - Pritajeno povećanje poreza.Hladna progresija austrijskoj vladi donosi dve milijarde evra godišnje. Florijan Vakolbinger (Florian Wakolbinger), direktor Društva za primenjena ekonomska istraživanja (GAW) iz Inzbruka objavio je da je hladna progresija 2013. donela državi tačno 2,24 milijarde evra, a ove godine 2,65 milijardi evra prema prvim procenama.- Reč je o „pritajenom povećanju poreza“, upozorava Vakolbinger. Hladna progresija nastaje tako što konstantno (nominalno) rastuće plate zaposlenih sve češće ulaze u više poreske kategorije. Istovremeno, poreskim kategorijama granice ostaju nepromenjene, pa samim tim država ubire sve više poreza.Jednostavno, to znači da ako vam je plata veća za sto evra mesečno, odnosno 1.500 evra godišnje, s novom platom ulazite delom u višu poresku kategoriju. To znači da na poslednjih 1.000 evra više ne plaćate 30 odsto nego 40 odsto poreza. Prema tome, od navedene povišice ćete platiti 100 evra više poreza godišnje nego vaš kolega, koji je dobio istu povišicu, ali čija je plata prethodno bila nešto manja, tako da ni s navedenom povišicom nije ušao u višu poresku kategoriju.Plate rastu samo nominalnoO ovoj temi studiju je napravila i prošle nedelje je objavila Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), u čijem su članstvu 34 razvijene države sveta. OECD konstatuje da su zaposleni u Austriji u 2013. u proseku imali za 2,4 odsto veće plate nego u 2012. Međutim, nakon što se odbije inflacija, koja je lani iznosila dva odsto, te 0,4 odsto koliko su zaposleni platili više poreza lani, rezultat za radnog čoveka je čista nula.- Ovaj problem nije uočen juče. Već godinama se austrijski sindikati i Radnička komora zalažu za podizanje granica poreskih kategorija paralelno s inflacijom odnosno rastom plata, čime bi se eliminisali efekti hladne progresije. Uzalud. Štaviše, jasno je da „finansijski ministar trenutno računa upravo na nju, kaže Bernhard Ahic (Bernhard Achitz), vodeći sekretar Austrijskog saveza sindikata. Ahic pritom podseća i na to da državni prihodi od poreza na lična primanja neprekidno rastu već godinama, dok prihod od poreza na promet nekretnina stagnira.
Propala obećanja DO DALJEG PO STAROMVicekancelar i ministar finansija Mihael Špindeleger (Michael Spindelegger) je još lani govorio o mogućnosti prilagođavanja poreskih kategorija inflaciji, ali tek nakon što savezni budžet bude uravnotežen, što je smatrao da će biti dostignuto 2016. godine. Međutim, dugovi banke Hipo su veliko dodatno breme državnom budžetu, pa je teško verovati da će vlada u dogledno vreme odlučiti da eliminiše uzroke hladne progresije, koja joj „elegantno“ donosi milijarde svake godine.
