Građani jedne od najsiromašnijih zemalja u EU pobunili su se jer smatraju da novac koji je namenjen hramu, može bolje da se iskoristi.
Osveštanje je usledilo manje od nedelju dana pre obeležavanja dana Velikog
ujedinjenja 1. decembra, nacionalnog praznika ujedinjenja Transilvanije, Besarabije i Bukovine sa kraljevinom Rumunijom pre 100 godina.
Rumunska patrijaršija je saopštila da je nedovršeno zdanje, do sada, koštalo 110 miliona evra. Sa tri četvrtine iznosa koji dolazi iz javnog fonda, troškovi su stvorili kontroverze u zemlji gde su investicije u infrastrukturu, kao što su bolnice, preko potrebne.
"Troškovi izgradnje su izuzetno visoki, ali je barem crkva pokazala da može da izgradi takav projekat. Naši izabrani političari nisu u stanju ni da naprave puteve", rekla je jedna meštanka.
Patrijaršija tvrdi da je Rumuniji "potrebna reprezentativna nacionalna crkva, koja simbolizuje veru, slobodu i dostojanstvo naroda". Oko 86 odsto stanovništva Rumunije (od dvadeset miliona) su pravoslavni vernici.
Prvi planovi za gradnju crkve nastali su još krajem 19. veka. Posle Prvog svetskog rata i ujedinjenja Rumunije pokrenuti su prvi projekti, ali su Drugi svetski rat i zatim komunistička vlast sprečili dalje planove.
Devedesetih je oživela stara ideja. Teoktist, tadašnji patrijarh Rumunske Pravoslavne crkve, predlagao je hram u dimenzijama sličnim Hramu Svetog Save u Beogradu. 2004. godine je rumunska narodna skupština prihvatila i odobrila projekat nove crkve.
Gradnja 120 metara visoke crkve u Bukureštu, koja će biti u mogućnosti da primi 5.000 vernika, počela je 2010. godine i očekuje se da će biti sasvim završena do 2024. Ona se izdiže nad Palatom Parlamenta u blizini, izgrađenom pod patronatom komunističkog diktatora Nikolajea Čaušeskua.
Površine 14.000 kvadratnih metara, crkva će biti druga najviša zgrada u Rumuniji, a najviša pravoslavna katedrala na svetu. Glavni zvonik nalaziće se na visini od 120 metara.
Hram su Bukureštu imaće slične dimenzije kao što hram Hrista Spasitelja u Moskvi. Svojim dimenzijama hram će da bude na drugom ili trećem mestu najviših pravoslavnih crkva sveta, a biće najviša pravoslavna crkva jugoistočne Evrope. Hram Svetog Save u Beogradu time spada na drugo mesto najviših pravoslavnih crkva jugoistočne Evrope, a na treće odnosno četvrto mesto najviših pravoslavnih crkva sveta. Sa druge strane, Hram Svetog Save ima šire dimenzije i može da primi oko 10.000 vernika, dok bi novi hram u Bukureštu trebalo da primi oko 5.000 vernika.
Kurir.rs/Radio Free Europe Foto: EPA
NE PROPUSTITE
