Zvaničnici, koji su govorili pod uslovom anonimnosti, rekli su da se operacija dogodila krajem septembra i da su ciljali na sposobnost Teherana da širi „propagandu“.
Jedan od zvaničnika rekao je da je napad uticao na hardver, ali nije pružio dodatne detalje. Ističe kako administracija predsednika Donalda Trampa pokušava da se suprotstavi onome što vidi kao iransku agresiju kao uvod u širi sukob.
Štrajk je izgledao ograničeniji od ostalih takvih operacija protiv Irana ove godine, nakon što je u junu oboren američki dron i navodni napad iranske revolucionarne garde na naftne tankere u Zalivu.
Sjedinjene Države, Saudijska Arabija, Britanija, Francuska i Nemačka javno su okrivile napad na Iran 14. septembra, koji je negirao umešanost u napad. Odgovornost su preuzeli Huti u Jemenu koje podržava Iran.
Javno, Pentagon je na napad odgovorio tako što je poslao hiljade dodatnih vojnika i opreme za jačanje saudijske odbrane - poslednje američko raspoređivanje u region ove godine.
Pentagon je odbio da komentariše sajber udar.
"Kao što se tiče politike i operativne sigurnosti, mi ne razgovaramo o operacijama, obaveštavanju ili planiranju kibernetičkog prostora", rekla je portparolka Pentagona Elisa Smit.
O učinku napada, ako je postojao, moglo bi se raspravljati mesecima da se utvrde, ali na sajber udare se gleda kao na manje provokativnu opciju ispod praga rata.
„Možete da napravite štetu bez ubijanja ljudi ili razaranja, to dodaje opciju alata koju prije nismo imali i naša spremnost da je koristimo “, rekao je Džejms Luis, stručnjak za kibernetiku iz Vašingtonskog centra za strateške i međunarodne studije.
Luis je dodao da možda neće biti moguće odvratiti iransko ponašanje čak i konvencionalnim vojnim udarima.
Iran je takvu taktiku koristio protiv Sjedinjenih Država. Ovog meseca, hakerska grupa koja se čini povezana sa iranskom vladom pokušala je da upadne u mejl koji su se odnosili na Trampovu kampanju za ponovni izbor.
Tokom 30 dana u avgustu i septembru, grupa koju je Majkrosoft nazvao "fosfor" napravila je više od 2700 pokušaja identifikacije potrošačkih računa, a zatim napala 241 njih.
Smatra se da je Teheran glavni igrač u širenju dezinformacija.
Prošle godine istraga Reutersa pronašla je više od 70 veb lokacija koje guraju iransku propagandu u 15 zemalja, u operaciji koju stručnjaci za kibernetičku sigurnost, kompanije za društvene medije i novinari tek počinju da otkrivaju.
Kurir.rs/ynetnews Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
