Virus koji je usmrtio više od dva miliona ljudi i izazvao globalno zatvaranje verovatno potiče od šišmiša u jugoistočnoj Aziji.
Istražitelji sa Univerziteta Kembridž u svojoj studiji su koristili podatke o temperaturi, količini padavina i promenama vegetacije u poslednjih sto godina kako bi modelirali kretanje populacija nekoliko desetina vrsta šišmiša na temelju uslova kakvi su im potrebni za život.
Ustanovili su da se u prošlom stoleću četrdesetak vrsta šišmiša preselilo u južnu Kinu, Laos i Mjanmar, područja u kojima se, prema rezultatima genetskih analiza, pojavio virus SARS-CoV-2.
Pošto svaka vrsta šišmiša u proseku nosi 2,7 koronavirusa, naučnici kažu da je oko stotinu vrsta koronavirusa sada koncentrisano u toj "hotspot" zoni.
"S obzirom na to da je klima menjala staništa šišmiša, neke su vrste napuštale jedna područja i selile se u druga, noseći 'svoje' viruse sa sobom", rekao je glavni autor studije Robert Mejer, zoolog s Kembridža.
"To je verovatno dovelo do novih interakcija između životinja i virusa i doprinelo tome da se razviju i prenesu štetniji virusi. Mi ne tvrdimo da pandemije ne bi bilo bez klimatskih promena, ali bez sumnje ove klimom podstaknute selidbe šišmiša pandemiji nisu odmogle", rekao je Mejer.
S obzirom na to da tačan lanac prenosa virusa SARS-CoV-2 sa životinja na ljude tek treba utvrditi, Mejer napominje da su promena klime i uništavanje staništa u Aziji dovele do nikad bliskijeg kontakta s ljudima.
"To su dve strane sličnog novčića. Mi prodiremo dublje u njihova staništa, a istovremeno klimatske promene teraju patogene u našem smeru", rekao je on.
U studiji, objavljenoj u časopisu "Science of the Total Environment", vlade se stoga pozivaju da ograniče urbanu ekspanziju i širenje poljoprivrede jer bi to smanjilo rizik od druge pandemije bolesti koja je endemska kod divljih životinja.
"Činjenica da klimatske promene mogu da ubrzaju transmisiju patogena iz života u divljini na ljude, trebalo bi da predstavlja hitan poziv na buđenje kako bi se smanjile globalne štetne emisije", rekao je Kamilo Mori sa Univerziteta Havai, koji je učestvovao u istraživanju.
Kurir.rs/Index.hr
NE PROPUSTITE
