PROŠLOST MU SE VRATILA KAO BUMERANG Šta je pre 32 godine napisao svrgnuti predsednik Avganistana Ašraf Gani! Doživeo goru sudbinu

Vest dana u moru informacija koje se tiču Avganistana posle velikog povratka talibanskih mula u kandahar i svečani doček uz pratnju brm, brm motorizacije (mopeda) jeste da je konačno isplivalo i gde se nalazi bivši avganistanski predsednik Ašraf Gani, koji je u nedelju popodne posle predaje vlasti misteriozno nestao. Nagađalo se svašta, a po njemu žestoko su opleli Rusi i njihova ambasada u Kabulu pa su rekli da je kinduo kolima, a onda i helikopterom i da je sa sobom poneo brdo para. naravno te pare koje su poisadale niko ni da čestito slika, ali da ne cepidlačimo.

Dok Gani već sad se smešta u UAE, gde će iz humanitarnih razloga dobio azil, inače njegovo dvoje dece je rođeno u SAD čije državljanstvo i pasoše imaju, kao i najverovatnije on i njegova gospođa, ali to nije predmet analize.

Ali jeste nešto drugo. Mogli bi s pravom reći da istorija, ali i sudbina ponekad znaju da se sa životom opasno poigraju. Tako je bilo i sa Ašrafom Ganijem.

Belosvetski mediji i žurnalisti čeprkajući po njegovoj prošlosti dan posle spektakularnog bekstva u nepoznato, pošto su lansirane maskirovke o tome gde je zbirsao počelo je otkrivanje ranih radove i iskopaše. Ali šta? Pa tekst koji je Gani napisao dan posle odlaska poslednjih pripadnika sovjetske 40. armije preko mosta "Družba" koji je prelaz preko prirodne granice između tad SSSR-a i Avganistana. SSSR-a više nema, a sad je to Uzbekistan. Ali nebitno.

Elelm, tog 15. februara u listu LA Times objavljen je bio članak Ašrafa Ganija pod naslovom "Zaustavite naoružavanje i pustite Avganistance da se ujedine: Sa odlaskom Sovjeta, SAD bi trebale zahtevati referendum za samoopredeljenje".

U vreme dok je pisao ovaj članak Gani je bio docent antropologije na Univerzitetu Džon Hopkins u Baltimoru u Merilendu. Suština njegovog članka jeste bila analiza da da će posle odlaska sovjetske armije iz Avganistana pad marionetskog socijalističkog režima u Kabulu pitanje vremena. Međutim, Gani se prevario jer režim nadžibulaha na vlasti je ostao još pune tri godine, sa masovnim dezerterstvom vojnika, dok je njegova vladavina kolabirala posle samo 10 dana od kojih su poslednja 72 časa bila ključna.

Inače posle Ganijevog teksta jednice Nadžibulaha su porazile mudžahedine tokom bitke za Džalalalbad. Ironijom sudbine za vreme njegove vladavine Džalalabad je pao za nedelju dana. Od one veličanstvene bitke kad su padali "Skadovi" ni traga.

U svom tekstu Gani je pozvao tadašnjeg predsednika Džordža Buša Starijeg, oca Buša Mlađeg koji je pre tačno 20 godina posle terorističkog napada 11. septembra pokrenuo vojnu intervenciju u Avganistanu 7. oktobra 2001 pozvao da prekine dotur naoružanja mudžahedinima i da je avganistanskom narodu najpotrebnije konstruktivne mere. Gani smatra da je važno da se umesto oružja pruži ekonomska pomoć na slobodno izabranu vladu, jer bi se time sprečili očigledni iranski i pakistanski pokušaji odrede budućnost Avganistana i razbuktaju plamen građanskog rata. građanski rat se razbuktao par meseci posle pada nadžibulaha, koji se sklonio sa bratom u zgradu UN misije. Od tamo su ih maja 1996 izveli talibani, ubili i obesili za primer.

Jedan Ganijev deo teksta je posebno zanimljiv: "Avganistanski narod nema želju da Sjedinjene Države upravljaju njihovom politikom. Umesto toga, oni žele da se Sjedinjene Države prestanu dogovarati sa pakistanskim generalima u izboru glumaca, političkih aktera i pisanju scenarija za budućnost svoje zemlje.Vašington je godinama poverio pakistanskoj vojnoj obaveštajnoj službi raspodelu više od 2 milijarde dolara vojne i finansijske pomoći i dodelu raketa Stinger avganistanskom otporu", napisao je Gani.

On dodaje avganistanskim izbeglicama nije preostalo ništa drugo nego da prihvate cenu koju je Pakistan zahtevao.

"Pakistanski generali ne samo da su insistirali na izboru sedam pojedinaca koji su im prihvatljivi da deluju kao vođe otpora sa sedištem u Pakistanu; takođe su smatrali svojom privilegijom da odluče kako i kada favorizovati bilo koju od ovih grupa. Lokalni lideri u Avganistanu, kojima je trebalo oružje i novac, nisu imali drugog izbora nego da se izjasne o pripadnosti jednoj od ovih stranaka. Odlazak sovjetskih snaga, međutim, oslobađa otpor unutar Avganistana od ove zavisnosti. Ako se pojavi legitimna privremena vlada, koja odražava težnje avganistanskog naroda i posvećena je obnovi zemlje, komandanti će verovatno podržati njenu vlast", piše Gani..

Ostavimo po strani pisanije o Pakistanu, koje jeste zanimljivo, kao i igra Teherana i paksitanskim generalisimusima. važan detalj je da Gani piše da nije bilo podsticaja za mirnu predaju Kabula i drugih gradova koji su bili u rukama socijalističke vlasti. Gani je pozivao da mudžahedini ne napadaju Kabul jer bi tri miliona stanovnika (u vreme Ganijeve vladavine Kabul ima šest miliona stanovnika) bilo na ivici gladi i žrtve bi bile ogromne.

E sad, ključan detalj njegovog teksta jeste citat navndno jednog ratnog komandanta mudžahedina " Ako Vašington prestane da posmatra Avganistance kao plaćenike u svom antisovjetskom krstaškom ratu, možda će moći da razume njihovu čežnju za nezavisnošću, mirom i prosperitetom", napisa Gani te 1989. A od toga ostade prašina.

E, a onda je neko to iskopao i počeo da deli društvenim mrežama. To je oslikalo koliko Gani nije bio vizionar i koliko iako je bio Avganistanac i kad se vratio u tu zmelju da obavlja najvažnije funkcije zapravo nije poznavao šta se dešavau zemlji kojom je presedavao i da su ga oni koji su bili pokrovitelji i smtrani saveznici ostavili na cedilu.

Za razliku od Mohamada Nadžibulaha koji je na vlasti posle odlaska Sovjeta izdržao tri godine koliko je nekolicina komandanta kidisalo. Gani je izdržao samo nedelju dana i to ne rata nego talibanske šetnje.

Gani je postao predsednik Avganistana u septembru 2014. Uprkos ogromnim sumama Pentagona uloženih u obuku avganistanske vojske, vlada u Kabulu, koju podržavaju SAD, nije mogla da izdrži "ofanzivu" ( ofanziva, koja ofanziva) talibana. Inače američka vojska munjevito je počela da napušta Avganistan u maju mesecu.

I na kraju da ponovimo, avganistanski predsednik Ašraf Gani u nedelju pre podne podneo je ostavku na funkciju i mirno posle razgovora sa delegacijom talibana predao vlast. Gani je iako je lansirana vest da je sa porodicom ostao u Kabulu, otišao. Ta vest se pokazala tačnom e onda je počelo nagađane da li je otišao u Tadžikistan ili UIzbekistan, pa da je u Dohi, a on je na kraju osvanuo u Dubaiu. Pre toga Rusi iz ambasade kabul zagrmeli su da je zbrisao helikopterom sa gomilom para i da su pare ispadale iz kola dok su ih utovarivali u helikopter. Misterija da li se u nebo vinuo avionom ili helikopterom nije razjašnjena. U svakom slučaju on se nalazi u UAE gde je dobio azil.

Kurir.rs/A.Mlakar