Aisulu se vraćala kući posle popodneva koje je provela sa tetkom u selu At Bapi, nedaleko od prelaza Torugart ka Kini. "Bila je subota, pet sati popodne. Imala sam torbu punu samse (testo punjeno jagnjetinom, peršunom i lukom). Tetka je uvek sprema vikendom", rekla je ona.
"Automobil sa četvoricom muškaraca išao mi je u susret i onda se odjednom okrenuo i u roku od nekoliko sekundi je bio iza mene. Jedan od muškaraca koji je sedeo pozadi je izašao, uhvatio me i ugurao u automobil. Ispustila sam samsu na trotoar. Vrištala sam, borila sam se, plakala sam, ali ništa nisam mogla da uradim", ispričala je Aisulu.
Muškarac koji ju je oteo se uzbro potom oženio njom. Na venčanju je Aisulu otkrila da ona čak nije ni bila ta koju je želeo da otme i venča se. Ali u žurbi da se vrati kući sa nevestom, posle celodnevnog lutanja po ulicama, muškarac je odlučio da će se zadovoljiti prvom "slatkom" devojkom koju vidi.
Otmica se dogodila 1996. godine kada je Aisulu bila tinejdžerka. Sada je majka četvoro dece i još uvek je udata za svog otmičara.
Poznata kao "ala kačuu" (zgrabi i beži), brutalna tradicija otmice nevesti korene vuče iz srednjeg veka i stepa centralnje Azije, ali i dan danas postoji. Tradicija je već decenijama zabranjena u Kirgistanu, i zakon je pooštren 2013. godine sa kaznama i do 10 godina zatvora umesto dotadašnje novčane kazne od oko 25 dolara, ali praksa i dalje postoji.
Novi zakon nije zaustavio otmice nevesta i sudski ishodi ovakvih slučajeva su relativno retki. No, uprkos svemu, humanitarna organizacija Restles Biings navodi da je došlo do značajnog napretka jer je ranije krađa stoke bila oštrije kažnjavana od otmice devojaka.
"Srećan brak počinje plakanjem", glasi kirgistanska poslovica i to suzama besa i užasa na početku žrtava ala kačuua.
Ala kačuu se praktikuje u svim zemljama centralne Azije ali je naročito rasprostranjen u ruralnim oblastima postsovjetskog Kirgistana, mahom muslimanske zemlje sa nekih 6 miliona stanovnika. Tokom sovjetske vladavine, običaj se retko sprovodio i roditelji su mahom bili ti koji su ugovarali brakove.
Podazi Ženskog centra podrške, organizacije koja se bori za rodnu ravnopravnost u Kirgistanu, pokazuju da se svake godine nekih 12.000 brakova "sklopi" i konzumira na ovaj način. Britanski Gardijan podseća da je to cifra iz 2011. i da je vrlo verovatno realna brojka mnogo veća.
Muškarci otimaju žene, navode aktivisti, da bi pokazali svoju muškost, izbegli udvaranje jer ga smatraju gubitkom vremena i spasili se davanja miraza koji mladoženju može da košta do 4000 dolara u kešu i stoci.
Posle ala kačuua, koji u pojedinim slučajevima može da bude dogovorena otmica para koji želi da ubrza venčanje, mlada se odvodi u kuću budućeg muža. Tamo je primoravaju da stavi juluk, beli šal koji je znak da potčinjavanja novoj porodici. Onda dolazi do venčanja. Oko 80 posto otetih devojaka prihvata svoju sudbinu, često po savetu roditelja.
Prema podacima Unicefa, procenat trudnih devojaka starih između 15 i 19 godina u Kirgistanu, najviši je u regionu, dok su supružnici u 13 posto brakova mlađi od 18, iako je to nezakonito.
Procenjuje se da svake godine nekih 2000 žena siluju njihovi budući muževi zbog čega nemaju izbora nego da se udaju, jer bi povratak porodici bila velika sramota za njih. Neveste koje pobegnu rizikuju dalje nasije, pa čak i smrt.
Jedna takva nevesta, Aizada Kanatbekova (27) pronađena je mrtva, udavljena na polju u aprilu prošle godine, dva dana pošto su je nasilno ugurali u automobil uz pomoć dvoje prolaznika. Otmica se dogodila usred dana, u centru glavnog grada, što je pokazatelj da ova praksa nije ograničena samo na ruralne oblasti.
Altin Kapalova, feministkinja, pisac, aktivistkinja i istraživač Univerziteta centralne Azije u Biškeku žestoko se protivi ovoj tradiciji i kaže da policija nije bezbedno mesto na kome žene mogu da traže pomoć. "Ako žena ode u policijsku stanicu da prijavi kidnapovanje, smejaće joj se i rećiće joj da se to njih ne tiče, da ode kući i sredi to sa svojom porodicom", rekla je ona.
Jedan naročito gnusan slučaj iz 2018. potvrđuje njene tvrdnje da je policija nezainteresovana da se ovim pozabavi. Burulai Turdali Kizi, 20-godišnju studentkinju medicine, je u policijskoj stanici ubio muškarac koji ju je oteo. Izbo ju je i urezao njene i inicijale muškarca za koga je htela da se uda. Kako se to dogodilo? Policajci su ih ostavili same u čekaonici.
Muškarac je osuđen na 20 godina zatvora zbog ubistva ali aktivisti kažu da većina nasilja nad ženama prolazi nekažnjeno. "Problem je u kulturi i obrazovanju, ne u zakonima", kaže Kapalova koja pretnje dobija od 2019. godine kada je organizovala prvu izložbu feminističke umetnosti u Kirgistanu. Kontroverzna izložba Feminale u Narodnom muzeju Kirgistana izazvala je žestoke proteste nacionalista.
Još jedna umetnica koja pokušava da promeni stgavove je Tatjana Zelenska, koja radi za humanitarnu fondaciju Open Lajn koja podržava otete neveste pružanjem pravnih saveta i psihiloškim savetovanjem. Zelenska je uradila crteže i grafiku za Proleće u Biškeku, igricu za pametne telefone čiji je cilj da ubedi mlade da kidnapovanje nije tradicija već zločin.
Za samo šest meseci, aplikacija je skinuta više od 130.000 puta što je neverovatan uspeh, naročito jer su se developeri nadali da će imati nekih 25.000 skidanja. U igrici, igrači su svedoci otmice najbolje drugarice i morjau da je oslobode. Na ekranu se pojavljuju predlozi psihologa, novinara i aktivista, kao i pravi brojevi telefona koje mogu da okrenu u slučaju potrebe.
"Ideja je da devojke shvate da su one gospodarice svoje sudbine. Zbog toga ih pretvaramo u heroine koje mogu da se pobune i promene tok stvari", rekla je Telenska. "Za generaciju žena koja je odrasla sa idejom da ništa nije moguće bez odobrenja muškarca, napuštanje tog koncepta je teško", dodala je ona.
Kirgistanska vlada ne pokazuje da podržava ovakve napore. Mnogi, čak, smatraju da je promena teksta ustava dovela do promene prioriteta ka eroziji ljudskih prava i osnovnih sloboda ako su u sukobu sa "tradicionalnim" vrednostima, navodi Njuzlajn.
U ustavu, koji je predložio predsednik Sadir Japarov i koji je odobren na referendumu u aprilu 2011. godine se naglasak stavlja na duhovne i kulturne vrednosti društva - "poštovanje tradicije naših predaka, život u jedinstvu, miru i harmoniji sa prirodom, zasnovan na principima Manasa Magnanimusa", heroja kirgistanske epike. Za mnoge, to znači prećutnu podršlu ala kačuua.
Otpor starim vrednostima otelotvoren je u dinamičnoj grupi osam žena, starih između 18 i 24 godine, koje su osnovale Kirgistanski svemirski program, inicijativu koju finansiraju privatni donatori. Njihov plan je da sledeće godine u orbitu lansiraju prvi kirgistanski satelit, mali "nanosatelit" sa osnovnim funkcijama koji ipak može da prima i šalje signal.
"Već neko vreme sarađujemo sa KubSatom i pravimo ga, deo po deo, od tehnologije preko programiranja, matematike, fizike, do upravljanja", rekla je Kizhibek Batjrkanova, najstarija u grupi.
Svih osam žena studira aeroinženjering. Takođe su putovale po udaljenim krajevima zemlje kako bi držale seminare školskoj deci, naročito devojčicama, o osnovama inženjeringa, matematike, nauke i tehnologije. Takođe su sa njima delile i lične priče o ženskoj "emancipaciji".
Ana Bojko, koja nadgleda kursefe fizike i programiranja u grupi kaže: "Bila sam kao one, devojčica kojoj je najveća ambicija bila da nađe princa iz bajke. Onda sam dve nedelje bila na obuci u kompjuterskoj kompaniji... i posle dva dana sam shvatila da sam mnogo bolja sa kompjuterima od muških kolega".
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
