Irmgard Furšner (96) je u četvrtak trebalo da se pojavi pred sudom gde je optužena da je pomagala u ubistvu više od 10.000 ljudi u koncentracionom logoru Štuthof u Poljskoj tokom Drugog svetskog rata.
Furšner je umesto da se pojavi pred sudom, uhvatila taksi iz svog staračkog doma u blizini Hamburga i otišla na železničku stanicu. Policija ju je uhvatila nekoliko sati kasnije i provela je pet dana u pritvoru. Početak njenog suđenja pomeren je za 19. oktobar.
Sud je danas procenio da Furšner može da bude puštena pod za sada nepoznatim uslovima. Portparolka suda u Icehou rekla je novinarima da je sud uveren da će se bivša sekretarica pojaviti na suđenju.
Tužilaštvo je tereti da je pomagala u sistematskom ubistvu zarobljenika u konc logoru gde je radila u kancelariji komandanta kampa Pola Vernera Hopea u periodu od juna 1943. do aprila 1945. godine.
Oko 65.000 ljudi umrlo je u kampu u blizini Gdanjska, a među njima su bili Jevreji, Poljaci i Rusi, navode iz tužilaštva.
Potpredsednik Međunarodnog komiteta za Aušvic Kristog Hubner rekao je Frans presu da je šokiran načinom na koji su se vlasti odnosile prema slučaju Furšnerove i da je njeno bekstvo pokazalo "prezir prema preživelima i vladavini prava".
Penzionerka, koju mediji zovu i "sekretaricom iz pakla" optužena je da je pomagala u ubijanju 11.412 zarobljenika u kampu i da je vodila svu korespondenciju svog nadređenog.
"Beležila je njegove naloge o deportaciji i pogubljenju i svaki je sama potpisala", rekao je advokat Kristof Rojkel koji predstavlja preživele holokausta.
Furšner je imala 18 godina kada je počela da radi u kampu Štuthof na baltičkoj obali Poljske i prva je žena kojoj se sudi u poslednjih nekoliko decenija zbog nacističkih zločina.
Mediji prenose da je posle njenog bekstva otkriveno i pismo u kome traži od suda da joj sude u odsustvu - što nije moguće po nemačkom zakonu. "Zbog mojih godina i fizičkih ograničenja, neću prisustvovati suđenju i tražim od advokata odbrane da me predstavljaju. Želim da poštedim sebe ove sramote i ne želim da budem meta za podsmevanje", navela je ona.
Efraim Zurof, lovac na naciste koji je igrao važnu ulogu u privođenju zločinaca pravdi kratko je prokomentarisao na Tviteru: "Dovoljno je zdrava da pobegne, dovoljno je zdrava da ode u zatvor".
Zanimljivo je da se suđenje odvija pred sudom za maloletnike jer je u vreme kada je počinila zločine Furšner imala između 18 i 19 godina.
Štuthof je prvi kamp smrti koji je bio izgrađen van Nemačke 1939. godine. Tokom šest godina "operisanja", kroz njega je prošlo 110.000 ljudi i u njemu je umrlo 65.000.
Prvobitno namenjen poljskim oficirima i intelektualcima, kasnije je postao logor smrti za mnoge Jevreje i Sovjete koji su nestajali u gasnim komorama, ali su i umirali od gladi, bolesti, rada i marpeva smrti.
Furšner je ranije, u intervjuu za NDR, tvrdila da nije ništa znača i da nikada nije kročila u kamp. Tvrdila je i da su je njeni nadređeni "štitili" od svega šta se dešavalo u kampu. Navodno je znala za pogubljenja u logoru ali je verovala da su svi pogubljeni bili krivi za neki zločin.
Njeni advokati tvrde da je bila zaplašena i da su joj nadređeni naredili da ćuti o svemu što se dešava.
Njen šef, esesovac Hoše osuđen je na devet godina zatvora 1957. godine u Zapadnoj Nemačkoj zbog svoje uloge u koncentracionom logoru.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
