RATNA KRILA MOJSIJEVIH SINOVA: Vazdušni okršaj Izraela i Egipta u Četvrtom arapsko-izraelskom ratu 1973. VIDEO

Ove godine navršava se 48 godina od početka za Arape Oktobarskog oslobodilačkog rata, za Izrael Jom Kipur, a za ostali svet i literaturu Četvrti arapsko-izraelski rat. Rat je počeo tog 6.oktobra 1973. godine tačno u 14 časova istvoremenim napadom Egipta i Sirije. Egipćani su krenuli da prelaze na desnu stranu Sucekog kanala, gde su uspostavili prvi mostobran i probjanje linije Barl -Lev posle samo 50 minuta iako je bilo predviđeno za to vreme od čak pet časova. Na severu na Golanskoj visorvani krenulise su u talasu oklopne jednice Sirijske armije kojima su se suprostavili izraelski tenkisti.

Pripreme za rat trajelae su od završetka Trećeg arapsko-izraelskog rata 1967, zatim se ušlo u rat iscrpljivanja, koji je trajao sve do 6. oktobra 1973. godine. Sa ovim ratom egipat je prekinuo potpisano primirje iz 1967. kada je u zonu Sucekog kanala razmestio stotinjak baterija PVO. Izrael uočivši te aktivnosti nije na njih odgovorio. Počev od kraja 1970. godine pa do početka 1973. godine u Sovjetskom Savezu je kroz obuku u letenju na lovcima MiG-21, prošlo više mladih egipatskih pilota. Pored toga oni su izučavali i taktičku primenu lovačkih aviona u vazdušnim duelima. Obuka je bila teška i zahtevna. Trogodišnji vrhunski trening izvodili su odabrani sovjetski instruktori. Zbog težine same obuke mnogo mladih egipatskih pilota je stradalo. Po nekim podacima više nego u prethodnim sukobima sa izraelskom avijacijom. Međutim, trud i napor mladih egipatskih pilota su urodili plodom, što će naročito biti vidljivo prvih dana Oktobarskog rata, piše Danko Borojević vazduhoplovni publicista u svom serijalu "Ratna krila Mojsijevih sinova", gde je opisao vazdušni rat Izraela sa svojim arapskim susedima.

Oktobarski rat poznat je i kao Jom Kipurski (Dan pokajanja) ili Ramazanski rat, jer je počeo na dan tih verskih praznika. Istorijski gledano, Izrael je svoju strategiju superiornosti oružanih snaga zasnivao na jakim vazduhoplovnim i oklopnim snagama i brzoj mobilizaciji. Da bi se suprotstavio ovoj izraelskoj strategiji, Egipat je protiv jake izraelske avijacije naviknute na prevlast u vazduhu suprotstavio „neprobojni“ kišobran raketne PVO.

Veštim korišćenjem verskih praznika: muslimanskog Ramazana u egipatskim snagama sa dozvolom oficirima za „mala hodočašća“ i jevrejskog Jom Kipura, kada su u Izraelu 48 časova sve aktivnosti paralisane, brzim iznenadnim napadom postignut je cilj sprečavanje dovršenja izraelske mobilizacije i prelaska izraelske vojske u moćnu ratnu armiju. Koristeći se iskustvima iz rata u Vijetnamu, kao i poukama iz prvih sukoba na Bliskom istoku, u izraelskoarapskom ratu 1973. godine obe zaraćene strane su u svoju organizaciju i način upotrebe snaga unele brojne novine. Arapske snage su za ovaj rat izvršile temeljne i dugotrajne pripreme. Egipćani su u odnosu na 1967. godinu toliko unapredili svoj radio-saobraćaj i pravila ponašanja tako da i iz njega Izraelci nisu mogli pribaviti nikakve podatke koji bi ih upozoravali na predstojeći napad. U pripremama za rat egipatske i sirijske snage izvele su visokokvalitetnu strategijsku obmanu. Pored učestalog izraelskog izviđanja teritorije Egipta i Sueckog kanala, Egipćani su doveli skoro na samu obalu Kanala sve invazione snage s potrebnim zalihama i pontonska sredstva za forsiranje Kanala, a da nisu bilo čime upozorili izraelsko izviđanje na buduće dogođaje. Oklopne jedinice egipatske armije krenule su u napad iz velikih manevara, a pontonske jedinice došle su u noći pre napada.

RV Izraela, bez sumnje, bilo je iznenađeno, ili je potcenilo realnu snagu, efikasnost i obučenost RV arapskih zemalja, a pre svega RV Egipta, zbog čega su iskustva i šabloni iz 1967. godine primenjeni u prva dva dana rata doveli do neuspeha, gubitaka i neizvršenja osnovnog zadatka tj. nerealizacije prevlasti u vazdušnom prostoru i slobode vazduhoplovne podrške na bojištu, piše Borojević i nastavlja.

Time su snage KOV Izraela bile hendikepirane, jer su bile naučene na punu podršku RV. Iz primenjenih načina manevra avijacijom i masovne upotrebe ubojnih sredstava, pri napadu na RJ PVO, vidi se da su Izraelci masovno koristili iskustvo iz poslednjeg perioda rata u Vijetnamu, kada su Amerikanci postizali značajne uspehe. Međutim, efikasna PVO Egipta, smanjila je okvire efikasne upotrebe i uloge RV Izraela.

Raspored PVO jedinica Egipta

Opšti raspored RJ PVO Egipta pokrivao je i glavnu grupaciju aerodroma uz Nil i zapadnije od njega. Na primer, pravac Ismailija – Kairo branile su dve brigade RJ PVO opremljene RS SA-75Mk dvina/ S-75M volhov (SAM-2) i S-125 neva (SAM-3) i jedan divizion opremljen RS 2K-12 kub (SAM-6) s 26 vatrenih položaja po dubini. U skladu s takvim grupisanjem RJ PVO i načinom upotrebe lovačke avijacije razvijena je i mreža VOJ i VOSt od Sueckog kanala u dubini, i to VOJ u dve i VOSt u tri linije.

Lovačka avijacija vodila je borbu pretežno na malim visinama, gde su osnovna sredstva PVO bili PAA oruđa 20, 23 i 30 mm. Skoro sva navođenja vršena su sa zemlje, a vršila ih je služba vazdušnog osmatranja i navođenja. U toku dana izvršavana su 1-2 izlaza (poletanja) lovačke avijacije. Pri zaštiti aerodroma uvođenje lovačke avijacije u borbu bilo je najranije na 20 a najkasnije na 4 km od aerodroma. Po rezultatima dejstva, RJ PVO ocenjene su kao visoko efikasne, s tim što je po ocenama Komande PVO Egipta najefikasniji bio raketni sistem 2K-12 kub, a zatim S-125 neva. Nema pouzdanih podataka o broju lansiranih raketa po svakom RS i oborenom avionu (prema nekim podacima ta brojka se kreće od 4 do 6 raketa po avionu).

Sadejstvo s lakim prenosnim raketnim sistemima nije dobro funkcionisalo, pa je oboren veliki broj sopstvenih aviona. Za RV Izraela podjednako iznenađenje je predstavljalo lansiranje u snopu do sedam IC raketa tipa 9M-32 strela-2, što je u velikoj meri pariralo „odvođenju“ rakete od aviona uz pomoć IC mamaca.

Odnos vazduhoplovnih snaga sukobljenih strana

Brojno stanje RV i PVO sukobljenih strana pred sam rat je bilo sledeće:

EGIPAT

Egipat je kao najopasniji protivnik Izraela raspolagao sa 220 lovaca MiG21, 60 MiG-19S, 200 MiG-17, 120 SU-7B, 18 strategijskih bombardera TU-16, 10 lakih bombardera IL-28, 50 transportnih aviona IL-14 i AN-12 i 140 helikoptera Mi-1, Mi-4, Mi-6 i Mi8. Snage PVO su raspolagale sa 20 baterija RS SA-75Mk dvina i S-75M volhov, 85 baterija RS S-125 neva i 40 baterija RS 2K-12 kub. Pored toga tu je bilo prisutno i oko 1300 protivavionskih topova od čega 800 samohodnih ZSU-23/4 šiljka i vučnih topova 23 mm ZU-23 i oko 500 topova kalibra 57 mm kako vučnih, tako i samohodnih ASU-57/2. Kao dopuna svemu bilo je i stotinjak lako prenosnih raketnih lansera raketa Z-V 9M-32 strela-2.

SIRIJA

Sirija je raspolagala sa 200 lovaca tipa MiG-21, 40 MiG-19, 80 MiG-17, 80 SU-7BM i 36 helikoptera Mi-4, Mi-6 i Mi-8. Neposredno pred rat Sirija je primila od SSSR i 16 novih jurišnika tipa SU-20 koje nije upotrebila u ratu. A neposredno pred kraj rata dobiće i tada najmodernije lovce tipa MiG-23M i MS ukupno 4 aviona. Avioni MiG-23 će se sukobiti sa RV Izraela tek 1982. godine. Od RS Sirija je raspolagala s 20 baterija RS SA-75Mk dvina i S-75M volhov, sa 17 baterija RS S-125 neva i 32 baterije RS 2K-12 kub. Tu je bilo i oko 900 protivavionskih topova od čega 160 samohodnih ZSU-23/4 šiljka, 260 ZU-23 i 300 kalibra 57 mm. Pored toga Sirijci su imali i RS Z-V 9M-32 strela-2.

OSTALI SAVEZNICI EGIPTA I SIRIJE

Kao saveznici Egiptu i Siriji u ratu su učestvovali Alžir sa tri eskadrile aviona i to po jednom MiG-17, SU-7B i MiG-21F-13 i Libija sa 48 svojih aviona miraž-V (Mirage-V) na strani Egipta. Irak je učestvovao u ratu sa sirijske strane. On je sa svojim eskadrilama u kojima su leteli avioni hanter i MiG-21 aktivno učestvovao u borbama. Prema nekim podacima angažovano je više od 60 aviona (po nekim 73 aviona). Iračani su neposredno pred rat dobili nove bombardere tipa TU-22, koje nisu upotrebili u ratu. Alžirci su bili angažovani isključivo kao zaštita glavnom gradu Egipta Kairu i delimično su leteli iznad Sueckog kanala.

IZRAEL

Izrael je u rat ušao sa 130 lovaca F-4 fantom-II, 160 jurišnika A-4 skajhok (A4 Skyhawk), 60 aviona miraž-III (većina proizvedeni u Izraelu pod oznakom nešer), 50 super misteri B-2 (Super Mystere B-2), 60 aviona misteri-IV i uragan, 10 vautour, 6 izviđača RF-4, 50 transportnih aviona C-47, noratlas, C97 i C-130 herkul (C-130 Hercules), 12 helikoptera super frelon, 8 CH-53, 25 AB-205 i 20 aluet. Pored toga, u PVO Izrael je imao 12 baterija RS MIM-23 houk (MIM-23 HAWK) i oko 1000 protivavionskih topova 20, 30 i 40 mm.

Tok i ishod rata

Egipćani su počeli vazdušne napade 6. oktobra 1973. godine oko 14 časova. Više od 200 aviona je napalo izraelske položaje, aerodrome i radarske instalacije. U operaciji „Badr“ egipatska avijacija je napala šest izraelskih aerodroma. Prvog dana rata Egipat je izgubio 16 aviona i 20 helikoptera, mada su Egipćani tvrdili da su izgubili 10 aviona. Egipćani su postigli iznenađenje. Za 50 minuta, umesto planiranih 3 časa, prešli su Kanal, zauzeli Bar-Lev liniju i uništili skoro sve izraelske oklopne snage na Kanalu. Zahvaljujući pre svega vatrogasnim šmrkovima, koji su bili odlično sredstvo za rušenje visokih nasipa peska, Egipćani su brzo osvojili utvrđenu Bar-Lev liniju. Probijaći BarLev liniju i zauzimajući desnu obalu Kanala, Egipćani su uništili 60% od 270 izraelskih tenkova koji su krenuli u kontranapad. Egipatski lovci MiG-21 su zaustavili izraelski vazdušni napad oborivši 4 lovca miraž-III uz gubitak jednog MiG-21. Isti dan sirijski avioni MiG-17 su napali izraelske položaje na Golanskoj visoravni. U napadu na Egipćane 6. oktobra nekoliko lovaca F-4 su napali helikoptere Mi-8 koji su prevozili komandose. Pet helikoptera Mi-8 je oboreno. Tokom prvog dana rata egipatski bombarderi TU-16 su napali Tel Aviv s raketama AS-5 kelt (AS-5 Kelt). Međutim, rakete nisu pogodile cilj zahvaljujući izraelskim lovcima koji su ih oborili.

Ujutro 7. oktobra RV Izraela je trebalo da pokrene masovne vazdušne napade, protiv egipatske PVO, ali je to otkazano zbog sirijskog napada na južni Golan. Do večeri 7. oktobra Egipćani su ovladali desnom obalom Kanala i većim delom Sinajskog poluostrva. U tim borbama Irael je izgubio 150 tenkova, a Egipat 20 tenkova i 280 ljudi. Istog dana na sirijskom frontu, Izrael gubi 36 aviona od dejstava PVO Sirije (30 A4 i 6 F-4). Gubitke im je naneo RS SAM6. Ono što je zanimljivo je to da je veoma mali broj pilota uspeo da se spase katapultiranjem. U jednom trenutku Izraelci su gubili iznad Golanske visoravni tri od pet aviona, koji su kretali u napad. Nakon što su ovladali Kanalom i većim delom Sinaja, Egipćani iznenada zaustavljaju dobro koordinisan napad. Ova fatalna egipatska greška promeniće ishod rata. Dana 8. oktobra avioni F-4E RV Izraela su napali sirijske aerodrome. Istog dana su bombama pokušali da napadnu egipatske pontone na Sueckom kanalu. Na četiri MiG-17 su dejstvovali vatrom.

Trećeg dana rata Izraelci su našli način da se suprostave sirijskim RS SAM-6. Do kraja dana 9. oktobra izraelski A-4 su uništili više od pola SAM-6 na Golanskoj visoravni. Izraelski F-4E i miraž-III su oborili 27 sirijskih aviona MiG u jednom danu iznad Golana. Istog dana izvršen je napad na sirijske snage u Damasku. Jedan F-4E je oboren, dok je drugi teško oštećen, ali je uspeo da se vrati kući. Na drugoj strani fronta kod Egipćana, Izrael gubi jedan F-4E pri napadu na aerodrome i elektrane u Egiptu. Sutradan 10. oktobra avioni F-4E su napali razne egipatske i sirijske baze. Nije bilo gubitaka kod izraelskih aviona. Već 11. oktobra u vazdušnom duelu dva F-4E obaraju jedan egipatski MiG-21.

USPOSTAVLJANJE VAZDUŠNOG MOSTA

Pod pritiskom SAD i SSSR proglašava se privremeni prekid vatre na kopnu 12. oktobra, što Izraelu omogućuje da završi mobilizaciju svojih rezervnih snaga. Vazdušnim liftom koji su organizovale SAD za Izrael i SSSR za arapske saveznike uz snabdevanje i s mora koji je počeo 10. oktobra, sukobljene strane su dobile veliku količinu ratnog materijala. Sovjeti su Egiptu i Siriji isporučili 1.200 tenkova, 300 aviona MiG-21 i zalihe municije ukupne tonaže 48.000 tona (Egipat je primio 33000 tona a Sirija 15000 tona).

Po naređenju predsednika SAD Niksona, počinje operacija snabdevanja Izraela vojnim materijalom iz arsenala američkih oružanih snaga. Operacija je dobila kodni naziv „Nikl gras“ (Nickel Grass). Operaciju su izvršavali američki transportni avioni C-141 i novi C-5. Prelet je vršen do Portugala, gde su se avioni punili gorivom i onda leteli do Izraela. Tokom izvođenja te operacije Izrael je dobio jednomesečnu zalihu vojnog materijala od 27900 tona municije i 56 aviona. Avioni F-4E njih oko 36 su bili iz inventara RV SAD i to iz 4. taktičkog borbenog skvadrona i 401. taktičkog borbenog skvadrona RV SAD. Zatim su dobili i 20 aviona A-4 skajhok (tip aviona koji je imao najveće dotadašnje gubitke u borbenim akcijama). Dok je na nosačima aviona iz sastava RM SAD čekalo još 40 A-4 za slučaj potrebe.

Tokom leta sovjetskih i američkih transportnih aviona, ruta se preklapala, te je često dolazilo do bliskih susreta transportnih aviona velikih sila. Međutim, postojao je prećutni „džentlmenski“ sporazum o preletu između Sovjeta i Amerikanaca. Po sretanju, avioni bi samo nastavljali dalje ka svom cilju. Zahvaljujući vazdušnom liftu i završenoj mobilizaciji Izrael je spasen. Dana 13. oktobra jedan F-4 je teško oštećen od dejstava PAA, tokom napada na aerodrom u Damasku. Pri povratku avion se zapalio a posada se katapultirala. Do 14. oktobra Izraelci su vratili sve teritorije koje su izgubile na frontu sa Sirijom i prodrli su dvadesetak kilometara duboko u sirijsku teritoriju, čime je Sirija izbačena iz rata. Napadi na sirijske aerodrome prestaju 14. oktobra, dok su na egipatske još trajali.

Izraelski general Ariel Šaron je još 12. oktobra zahtevao da mu se omogući napad na Egipćane i forsiranje Sueckog kanala. Taj zahtev će mu biti odobren 15. oktobra. Iste večeri izraelske oklopno-mehanizovane jedinice pod njegovom komandom, iskoristile su slabo branjeni prostor između 2. i 3. egipatske armije na području Gorskih jezera na Sinajskom poluostrvu i ušle su duboko na teritoriju koju su branili Egipćani.

U toj operaciji Izraelci su okružili 3. egipatsku armiji i ostavili je na milost i nemilost RV Izraela. A potom prelaze preko Sueckog kanala. Na zasedanju UN 24. oktobra usvojena je rezolucija broj 339, s pozivom svim sukobljenim stranama za prekid rata. Rat je završen izraelskom pobedom 26. oktobra 1973. godine.

Gubici sukobljenih strana

Za razliku od prethodnog Junskog rata 1967. godine, ovaj rat što se tiče gubitaka na obe strane imao je veće posledice. Pored velikih gubitaka u kopnenim snagama i vazduhoplovne snage sukobljenih strana su pretrpele teške gubitka Sirija je izgubila 135 aviona i 13 helikoptera. Iračani su izgubili 21 avion hanter i MiG-21. Alžirci su izgubili jedan MiG-17, koji je oboren u vazdušnim borbama sa izraelskim F-4. Libijci su izgubili 4 svoja aviona miraž-V, mada nikada nisu priznali te gubitke. Egipćani su prošli najgore jer su imali i najbrojnije vazduhoplovstvo. Izgubili su 235 aviona i 42 helikoptera.

Prema zvaničnim podacima Izrael je izgubio 105 aviona (od toga 43 lovca F-4 i 53 jurišnika A-4) i 5 helikoptera. Međutim, prema informacijam iz ruskih izvora, kaže se da je u ratu bila uspešnija arapska avijacija.

Naime, u 120 borbi u vazduhu koliko je vodila egipatska lovačka avijacija protiv izraelske, Egipćani su navodno oborili 76 izraelskih aviona, a izgubili su 54 lovca, ostvarivši odnos gubitaka 1,4:1. Sirijski lovački avioni su bili navodno uspešniji, jer su u 150 borbi oborili 103 izraelska aviona, a izgubili 52. Prema zapadnim izvorima Izrael je izgubio između 114 (15 u vazdušnim duelima i 99 oborenih od PVO) i 180 aviona.

Ako se sagledaju dva rata, Junski rat 1967. i Oktobarski rat 1973. godine videće se da su Egipat i Sirija uložili dosta pripreme za početni uspeh u Oktobarskom ratu. Međutim, i pored ogromne materijalne podrške Sovjetskog Saveza, početni uspeh arapskih snaga u ratu 1973. godine nije krunisan uspešnim arapskim završetkom rata. Očigledno je bilo da i Egipat i Sirija nisu bili spremni još za rat, te je zbog loših procena i brzopletosti rat završen izraelskim trijumfom. S druge strane, Junski rat je Izraelcima doneo vojnu superiornost i pogrešno uljuljkivanje u svoju vojnu moć. Iako je Šestodnevni rat u potpunosti vojni trijumf Izraela, za Jom Kipurski rat to se ne može reći. Bolje je reći da je uspeh pre svega Egipta rušenje „Mita o nepobedivosti Izraela“. Ipak Izrael je uspeo da se uspešno suprotstavi napadu i da inicijativu iz ruku Egipćana preotme.

U Oktobarskom ratu američki transportni avioni C-5 i C-141 isporučili su Izraelu za 33 dana (ukupno 815 letova) više od 27 hiljada tona vojnog materijala od vitalnog značaja. Prvi brod stigao je sa mnogo većim teretom, ali je do tada rat već bio završen. Takođe je i SSSR pomagao svojim saveznicima vojnim materijalom. Rat 1973. godine nije uopšte odgovarao ni SAD ni Sovjetskom Savezu, pa su velike sile vršile koordinisani pritisak na sukobljene strane da se rat završi. Premijer Izraela Golda Meir 1974. godine podnosi ostavku, dok se Egipat okreće SAD. Ono što uopšte nije mogao postići ratom, Egipat postiže Kempdejvidskim sporazumom marta 1979. godine. Ovim sporazumom Egipat je diplomatski priznao postojanje države Izrael, za uzvrat Izrael je Egiptu vratio Sinajsko poluostrvo. Nakon toga u sukobu sa Izraelom ostaju Sirija i PLO (Palestinska oslobodilačka organizacija). Zbog otvorenih pretnji sa teritorije Libana, Izrael 6. juna 1982. godine pokreće operaciju „Mir za Galileju“, u kojoj će u potpunosti degradirati vazduhoplovne i snage PVO Sirije.

NAPOMENA: U izradi teksta koroišten materijal pod nazivom "Ratna krila Mojsijevih sinova".

Kurir.rs/A,Mlakar