Pokušala je da prođe regrutaciju normalnim putem, ali nije imala uspeha pa je odlučila aktivno da učestvuje u prikupljanju sredstava za Crvenu armiju prodajući jastučnice, marame i slično.
Novac koji je zaradila poslala je Fondu za obranu, a u isto vreme je i Staljinu napisala pismo.
- Za njegovu smrt, za smrt svih sovjetskih ljudi koje su izmučili fašistički varbari, želim da se osvetim fašističkim psima, zbog čega sam državnoj banci dala svu svoju ličnu ušteđevinu od 50 000 rubalja za proizvodnju tenka. Molim da se tenk nazove 'Ratna drugarica' i da budem upućena na front kao vozačica tog tenka, napisala je.
Staljin joj je dozvolio odlazak na front, a onda je ubrzo i završila školu za tenkistu. Prema želji, tenk se zvao "Ratna drugarica".
Onda je 18. novembra "Ratna drugarica" pregazila artiljerijsko oruđe i uništila pedesetak neprijateljskih vojnika. Tenk je pogođen tako da više nije mogao da se kreće, ali je dva dana odbijao neprijateljske napade, dok nije stiglo pojačanje, piše Russia Beyond.
U borbi kod Sovhoza 18. januara 1944. godine Oktjabrska je ponovo pokazala junaštvo: njezin T-34 pregazio je tri nemačka mitraljeska gnezda i likvidirao 20 vojnika i oficira Vermahta.
Oštećenu gusenicu posada tenka morala je da popravlja pod neprijateljskom vatrom.
Baš tada je Marija Vasiljevna teško ranjena. Šrapnel ju je pogodio u levo oko, a uskoro se ispostavilo da je prodro sve do mozga.
Nekoliko meseci Oktjabrska je provela u bolnici gde je odlikovana Ordenom Domovinskog rata 1. reda. Iako su se lekari borili za njezin život, ipak je preminula od posledica ranjavanja.
Sahranjena je kod tvrđave u Smolensku, a 2. avgusta iste godine posmrtno joj je dodijeljeno zvanje Heroja Sovjetskog Saveza za hrabrost i junaštvo iskazano u ratu.
Tenk "Ratna drugarica" uništen je kod Keningsberga, ali su u čast čuvene tridesetčetvorke to ime dobila još neka oklopna vozila.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
