Australija je objavila planove da ubrza svoj program nabavke raketa kako bi se zaštitila od Kine. Prema izjavi australijskog ministra odbrane Pitera Datona u ubrzani program koštaće 2,6 milijardi dolara i povećati sposobnosti Australije za odvraćanje.
Prema revidiranom vremenskom okviru, australijski avioni F/A-18F Super Hornet biće naoružani poboljšanim projektilima američke proizvodnje do 2024. godine, tri godine ranije nego što je planirano. Rakete bi verovatno bile AGM-158B JASSM-ER, krstareća raketa sa dometom od 900 kilometara.
Australijske fregate klase Anzak i fregate klase Hobart biće opremljene norveškim Kongsberg protivbrodskim aketama do 2024. godine, pet godina ranije nego što je planirano, i efektivno bi udvostručile domet ratnih brodova.
Pored toga, Australija je odabrala dva američka odbrambena izvođača koji će pomoći u izgradnji vođenog oružja i ubrzati raspoređivanje raketa dugog dometa. Američke odbrambene firme Lockheed Martin i Raitheon izabrane su za partnerstvo sa firmama koje podržava australijska vlada kako bi pokrenule domaću proizvodnju oružja.
Ovo dolazi kao nastavak prošlogodišnjeg obećanja australijske vlade da će uložiti 761 milion dolara u izgradnju vođenih projektila u zemlji.
Australija, SAD i Velika Britanija su takođe najavile da će zajedno raditi na razvoju hipersoničnih projektila. Prema saopštenju objavljenom ovog meseca, tri zemlje će započeti trilateralnu saradnju u oblasti hipersoničnih, kontrahipersoničnih i sposobnosti elektronskog ratovanja, kao i da će proširiti razmenu informacija i produbiti saradnju u oblasti odbrambenih inovacija.
Ovaj razvoj događaja dolazi nakon što je australska firma Hipersonik predstavila svoj 3D štampani hipersonični turbomlazni motor sa pogonom na vodonik američkim zvaničnicima prošlog meseca i ušla u partnerstvo sa američkom firmom Kratos za lansiranje DART AE, hipersoničnog vozila sa više misija. pokretan scramjet motorom na vodonik. Hipersonik kaže da je DART AE dizajniran za višekratnu upotrebu platforme za lansiranje koja ne emituje CO2 za čist svemirski let.
Ovaj niz razvoja hipersoničnih i drugih raketa bez sumnje je pokrenut rastućom zabrinutošću Australije zbog pužećeg prisustva Kine u blizini njenih teritorija i percipirane sfere uticaja.
Najave takođe označavaju izvestan preokret politike u Kanberi, koja je bila pod pritiskom tokom prethodne administracije Donalda Trampa 2019. da pozicionira američke kopnene rakete u Darvinu u severnoj Australiji, predlog koji je tada odbijen.
Tadašnji američki državni sekretar Majk Pompeo rekao je tada da će zahtev za baziranje američkih projektila u Australiji uzeti u obzir „zajedničku korist“ za obe zemlje. Lokalni australijski izveštaji u to vreme primetili su da bi, ako bi SAD rasporedile rakete dometa od 5.500 kilometara u Darvinu, južna Kina bila udobno u dometu.
Predlog SAD, koji je tada odbijen uprkos potezima za jačanje američkog vojnog prisustva u Darvinu, iznet je pre nego što su diplomatski i ekonomski odnosi Australije i Kine krenuli u zastoj zbog poziva Kanbere na nezavisnu istragu o poreklu Covid-19, istragu Peking doživljava kao anatemu.
Prošlog meseca Solomonska Ostrva su objavila da su „inicirala“ elemente predloženog bezbednosnog sporazuma sa Kinom, koji će biti potpisan kasnije, koji bi potencijalno dao Kini pravo na privremeno stacioniranje njenih pomorskih brodova i dozvolu za prisustvo kineske policije. Sporazum je i dalje u reviziji i čeka na potpise ministara spoljnih poslova obe zemlje.
Protivnici sporazuma objavili su prošlog meseca pakt Kine i Solomonskih ostrva, a australijska vlada ga je potvrdila kao autentičan. Dok je još uvek u nacrtu koji navodi potrebu za obnavljanjem društvenog reda za slanje kineskih snaga, kineska baza na Solomonovim ostrvima bi odmah potkopala bezbednost Australije i Novog Zelanda.
Dok je portparol kineske spoljne politike Vang Venbin rekao da sporazum „ne cilja nijednu treću zemlju“ i da je to „faza za međunarodnu saradnju, a ne u bilo čijem dvorištu“, Australija i Novi Zeland nisu ubeđeni.
Kinesko pomorsko prisustvo u Solomonima moglo bi da odseče Australiju i Novi Zeland od kritičnih morskih linija komunikacije sa SAD, primoravajući obe zemlje da se oslone na sopstvene odbrambene sposobnosti. Strateška lokacija Solomonovih ostrva učinila ih je ključnim bojnim poljem tokom Drugog svetskog rata.
Australijski premijer Skot Morison izjavio je da „postoje drugi koji možda žele da se pretvaraju da utiču i možda žele da dobiju neku vrstu zadržavanja u regionu“, a Novi Zeland je izrazio zabrinutost zbog militarizacije Pacifika.
Vlada australijskog premijera Skota Morisona pokrenula je niz inicijativa protiv Kine. Slika: AFP preko Gettija Solomonska ostrva su tačka rastuće geopolitičke napetosti između SAD i
Kina u Pacifiku. Prošle godine u prestonici Honijari izbili su protesti zbog navoda da je premijer Solomonovih ostrva Manase Sogavare optužen da koristi novac iz nacionalnog razvojnog fonda koji dolazi iz Kine.
Drugi faktori koji su doveli do prošlogodišnjih protesta na Solomonovim ostrvima bili su nejednaka raspodela resursa, nedostatak ekonomske podrške, loše vladine usluge, korupcija i kontroverzna odluka 2019. da napusti diplomatske odnose sa Tajvanom u korist Kine.
Kao odgovor na proteste, koji su ciljali na kineske interese na ovoj ostrvskoj državi, Kina je poslala policijske savetnike, nesmrtonosnu opremu za borbu protiv nereda i ponudila obuku osoblju za sprovođenje zakona Solomonovih ostrva. Australija, Novi Zeland i Papua Nova Gvineja poslale su slične kontingente da pomognu u stabilizaciji situacije i zaštiti kritične infrastrukture.
U februaru su SAD objavile planove da ponovo otvore svoju ambasadu na Solomonovim ostrvima, koja je zatvorena od 1993. godine, u pokušaju da se suprotstave rastućem prisustvu Kine.
Kina je 2019. pokušala da zakupi Tulagi na Solomonovim ostrvima, koji ima prirodnu dubokovodnu luku pogodnu za pomorsku bazu. Međutim, vlada Solomonovih ostrva je kasnije stavila veto na pokušaj Kine da zakupi Tulagi, rekavši da pokrajinska vlada nema ovlašćenja za takve pregovore.
Kurir.rs/Asia Times
NE PROPUSTITE
