LET SE ODVIJA NORMALNO, DOBRO SAM: Pre 61 godinu, Jurij Gagarin je postao prvi čovek koji je otputovao u svemir

Prvi Zemljin satelit koji je napravio čovek, Sputnjik I, lansiran je u orbitu 4. oktobra 1957. Nekoliko godina kasnije, kosmonaut Jurij Gagarin postao je prva osoba koja je orbitirala oko Zemlje. Gagarinov let trajao je 108 minuta i započeo je doba svemirskih letova čoveka.

12. aprila 1961. godine, na letelici Vostok 1, sovjetski kosmonaut Jurij Aleksejevič Gagarin postao je prvi čovek koji je otputovao u svemir.

Tokom leta, 27-godišnji probni pilot i industrijski tehničar postao je i prvi čovek koji je orbitirao oko planete, što je njegova svemirska kapsula ostvarila za 89 minuta. Vostok 1 kružio je oko Zemlje na maksimalnoj visini od 187 milja i bio je u potpunosti vođen automatskim sistemom upravljanja.

Jedina izjava koja se pripisuje Gagarinu tokom jednog sata i 48 minuta u svemiru bila je: "Let se odvija normalno, dobro sam."

Nakon što je objavljen njegov istorijski podvig, atraktivni i skromni Gagarin je odmah postao svetska slavna ličnost. Odlikovan je Ordenom Lenjina i zvanjem Heroja Sovjetskog Saveza. Širom Sovjetskog Saveza podignuti su mu spomenici i preimenovane ulice u njegovu čast.

Trijumf sovjetskog svemirskog programa i slanje prvog čoveka u svemir bio je veliki udarac za Sjedinjene Države, koje su planirale svoj prvi svemirski let za maj 1961.

Štaviše, Gagarin je orbitirao oko Zemlje, što je podvig koji je izmicao američkom svemirskom programu do februara 1962. godine, kada je astronaut Džon Glen napravio tri orbite u Prijateljstvu 7.

Do tada je Sovjetski Savez već napravio još jedan iskorak u "svemirskoj trci“ letom kosmonauta Germana Titova u avgustu 1961. na Vostoku 2. Titov je napravio 17 orbita i proveo više od 25 sati u svemiru.

Za Sovjete, osvajanje svemira je bilo dokaz nadmoći komunizma nad kapitalizmom, podseća Histori.

Međunarodni dan letova u svemir

Generalna skupština UN je 7. aprila 2011. usvojila rezoluciju na osnovu koje je 12. april proglasila Međunarodnim danom letova u svemir "kako bi se svake godine na međunarodnom nivou proslavio početak svemirske ere za čovečanstvo, potvrđujući važan doprinos svemirske nauke i tehnologije u postizanju ciljeva održivog razvoja i povećanju blagostanja država i naroda, kao i obezbeđivanju ostvarenja njihove težnje da održavaju svemir u miroljubive svrhe“.

U Sovjetskom Savezu, 12. april se obeležava kao Dan kosmonautike od 1963. godine. Ovaj dan se još uvek obeležava u Rusiji i nekim bivšim sovjetskim državama.

U Sjedinjenim Državama je 2001. godine pokrenuta međunarodna inicijativa pod nazivom Jurijeva noć ili Svetska svemirska zabava. Godine 2001. obeleženo je 40 godina Gagarinove misije.

Prvi čovek u svemiru

Juri Gagarin je rođen u selu Klušino kod Gžatska (danas u Smolenskoj oblasti, Rusija) kao treće od četvoro dece. Najveći deo osnovnog obrazovanja naučio je od starije sestre, Zoje, koja ga je učila dok su im roditelji radili. Dok je bio mlad, Jurij je bio zainteresovan za svemir i planete, i maštao je o putovanju svemirom.

Posle Drugog svetskog rata učio je školu u mestu blizu Moskve. Matematiku mu je predavao nastavnik koji je rat proveo u sovjetskom ratnom vazduhoplovstvu što je, verovatno, ostavilo veliki utisak na Gagarina, piše Svet nauke.

Školovanje je nastavio u tehničkoj školi, a učlanio se i u aeroklub gde je naučio da leti na avionu Jak-18. Nakon srednje škole upisuje vojnu pilotsku školu gde je postao pilot aviona Mig-15.

Kao odrastao čovek, Gagarin je bio visok samo 1,57 m, što je bilo prednost u malom kokpitu Vostoka. Dobio je čin poručnika 5. novembra 1957. a 6. novembra 1959. je unapređen u starijeg poručnika.

Godinu dana kasnije, nakon rigorozne selekcije Juri Gagarin je odabran za sovjetski svemirski program, zajedno sa još 19 kosmonauta. Nakon intenzivne obuke i još rigoroznijih testova i selekcije, od 20 kosmonauta odabrani su samo Juri Gagarin i German Titov.

Konačna odluka o tome ko će postati prvi čovek u svemiru doneta je u najvišim krugovima Komunističke partije Sovjetskog saveta. Pretpostavlja se da je prednost data Gagarinu zbog skromnog porekla, nasuprot Titovu koji je poticao iz srednje klase.

Let

Rano ujutru, u 6:07 h po griniču, 12. aprila 1961. godine, sa kosmodroma Bajknour u letelici Vostok 1, Gagarin je poleteo u svemir u svemir. Vostok 1 u svemir je ponela raketa Vostok-K.

Tokom leta Gagarin se popeo na visinu od 330 km od Zemlje. Bilo mu je potrebno 84 minuta da obiđe Zemlju. Ceo let odvijao se po planu. Gagarinove ručne kontrole nad brodom bile su zaključane, a upravljanje brodom bilo je potpuno automatsko ili je upravljano sa Zemlje.

Razlog ovakvu odluku bila je sumnja lekara da će Gagarin biti sposoban da upravlja brodom u uslovima ogromnog opeterećenja tokom poletanja i sletanja ili bestežinskog stanja. U kabini se zapečaćen nalazio koverat sa šifrom za preuzimanje ručnih kontrola, u slučaju opasnosti, ali pojedini izvori navode da je šef misije Gagarinu rekao ove kodove pre poletanja.

U slučaju da kočioni sistem nije proradio, Gagarin bi morao da čeka u Vostoku dok ne bi sam, pod uticajem gravitacije, počeo da pada. Uprkos tome što je letelica bila snabdevena sa zaliha hrane i kiseonika za deset dana, veća visina na kojoj se našao značila je da bi Gagarinu nestalo zaliha pre nego što se vrati.

Srećom, kočnice su radile.

Tokom leta radio veza održavana je samo preko postojećih zemaljskih radio stanica, koje su se nalazile na teritoriji SSSR-a. Ovakav raspored stanica imao je za posledicu da komunikacija između kontrole leta i Gagarina nije bila moguća kada se on nalazio na drugoj strani Zemlje (u kasnijim misijama Vostok programa ovaj nedostatak prevaziđen je korišćenjem brodova za komunikaciju)

Gagarin je na ovoj misiji proveo 1h i 48 min.

Gagarin je sleteo daleko od planirane lokacije – iz svoje kapsule je iskočio na visini od 7 kilometara iznad regiona Saratov u južnoj Rusiji.

Sleteo je na polje gde je ugledao devojčicu i njenu baku koje su okopavale krompir.

U narandžastom kosmonautskom odelu i sa belom kacigom na glavi, dugo se mučio da im objasni da nije strani špijun.

Tradicija

Priča se da je pre nego što je poleteo Gagarin zamolio vozača autobusa koji ga je vozio do lansirne rampe da stane da bi mogao da izvrši malu nuždu, a kada ovaj nije stao, Gagarin se olakšao na zadnju desnu gumu, piše RTS.

I ostalo je, što bi se reklo, istorija. Godinama i decenijama kasnije ruski kosmonauti ponavljali su ritual pre lansiranja u svemir, ali bi ustanovljena tradicija mogla uskoro zauvek da nestane. Novo dizajnirano rusko svemirsko odelo iz 2019. godine nema šlic, a previše je teško da bi moglo da se brzo skine.

Juri Gagarin poginuo je 27. marta 1968. godine kada se MIG-15UTI srušio tokom rutinskog leta. Nije poznato šta je tačno izazvalo pad Gagarinovog aviona. Istraga iz 1986. godine pokazala je da je najverovatniji uzrok pada turbulencija koju je izazvao Su-11 tokom probijanja zvučnog zida na vrlo malom rastojanju od Gagarinovog aviona i loši vremenski uslovi.

Sahranjen je u zidu Kremlja na Crvenom trgu.

Čovek iz senke

Iako je Gagarin postao senzacija u SSSR-u i čitavom svetu, godinama niko nije znao ništa o čoveku koji je vodio sovjetski program za istraživanje svemira – Sergeju Koroljovu.

Sergej Hruščov, ruski inženjer i sin sovjetskog premijera Nikite Hruščova, tvrdi da je komitet za dodelu Nobelove nagrade pokušao da Koroljovu dodeli prestižno priznanje, ali da su sovjetske vlasti to odbile.

Koroljovljev identitet je držan u takvoj tajnosti, da mu je ime otkriveno tek nakon smrti 1966. godine.

Pod njegovim vođstvom, Sovjetski Savez ne samo da je poslao prvog čoveka u svemir, već kasnije i prvu ženu, a sovjetski kosmonauti obavili su i prvu svemirsku šetnju.

Kurir.rs