Kako su hladnoratovske tenzije eskalirale 1948. godine, Sovjetski Savez je uveo blokadu Zapadnog Berlina, koji su tada kontrolisale Sjedinjene Države, Ujedinjeno Kraljevstvo i Francuska. Među stanovništvom odsečenog i ratom razorenog grada nadvila se masovna glad. Predsednik Hari Truman, u dogovoru sa saveznicima SAD, rizikovao je vojnu konfrontaciju sa Sovjetima i odobrio operaciju vazdušnog transporta za dopremanje hrane i zaliha u grad. Posle devet meseci danonoćnih humanitarnih letova, Moskva je prekinula blokadu.
Agresija Vladimira Putina na Ukrajinu, uključujući zatvaranje luka Mariupolj i Odesa, sada je stvorila obrnutu krizu — sprečavajući izvoz ukrajinske pšenice na svetsko tržište, podižući cene drastično smanjenih zaliha i lišavajući zemlje u Bliski istok i Afrika pristupačnog pristupa snabdevanju hranom.
Predsednik Džo Bajden i lideri G-7 su 24. marta razgovarali o nadolazećoj krizi sa hranom koja će podići cene van domašaja ogromnog stanovništva. Bajden je obećao povećanje proizvodnje američkih i kanadskih farmera kako bi nadoknadio gubitak ukrajinskog žita. Ali nije bilo reči o naporima da se osigura da se Crno more, međunarodni plovni put, ponovo otvori kako bi se omogućio nastavak izvoza žitarica.
Nekoliko dana kasnije, Dejvid Bizli, izvršni direktor Svetskog programa za hranu (VFP), upozorio je da se Ukrajina pretvorila „od korpe za hleb u lanac hleba“ pošto je poremećeni sistem lanca ishrane uskraćivao opstanak prvo za Ukrajince, a zatim za strano stanovništvo . „Poslednja stvar koju VFP želi da uradi je da uzme hranu od gladne dece da bi je dala izgladneloj deci.”
Bajdenov predloženi lek za povećanu zapadnu proizvodnju žitarica nije uspeo da nadoknadi izgubljeni izvoz jer je ruska efikasna blokada ukrajinskih crnomorskih luka nastavljena i dovela strašna predviđanja bliže potpunoj realizaciji. Prošle nedelje, Bizli iz VFP-a hitno je pozvao međunarodnu zajednicu da otvori humanitarni koridor za rešavanje rastuće krize. Juče se Bajden vratio na to pitanje.
„Putinov rat je odsekao kritične izvore hrane… Ukrajina ima 25 miliona tona ukrajinskih useva koji se ne izvoze zbog invazije… Ako te tone ne dođu na tržište, užasno mnogo ljudi u Africi će umreti od gladi do smrti jer su jedini snabdevači brojnih afričkih zemalja.”
Ponovo je pozvao američke farmere — „korpu demokratije“ — da se pojačaju i naprave razliku. Ali je ostao nemi na pozive na akciju da se Crno more ponovo otvori za svetsku trgovinu i spreči masovna glad u nekoliko afričkih zemalja.
Operacija spasavanja na Crnom moru bi mogla da izazove pomorsku konfrontaciju sa Rusijom, iako bi gubitak Putinovog bojnog broda Moskva u ukrajinskoj vatri trebalo da ublaži njegov apetit za pomorsku konfrontaciju sa NATO-om.
Bajden bi čak mogao da predloži zajedničku crnomorsku humanitarnu operaciju NATO-a i Rusije kako bi se olakšao ukrajinski izvoz žitarica u svet. Naravno, to bi Putinu bio transparentan gest za spasavanje obraza, jer bi on samo morao da prekine blokadu ukrajinskih luka da bi eliminisao problem. Ali, ako on razmatra potrebu za odlaskom kako bi okončao nesrećnu agresiju Rusije — za koju za sada nema dokaza — ponuda bi mogla da otvori vrata, sve dok je krajnji rezultat da Ukrajina povrati sve svoje suverenu teritoriju.
Inicijativa bi takođe pomogla da se zaleči jaz između Turske, članice NATO-a, i ostatka alijanse, nakon što su Sjedinjene Države otkazale učešće u programu borbenih aviona F-35 zbog ranije kupovine ruskog sistema PVO S-400 od strane Turske. Turska bi morala da sarađuje sa inicijativom za Crno more pošto ima zakonsku kontrolu nad svim pristupima prema Konvenciji iz Montrea iz 1936. godine, posebno u vreme rata.
Turska je do sada zaslužila pohvale Vašingtona za svoju ulogu od ruske invazije. Prema rečima portparola Pentagona Džona Kirbija, „Vlada Turske je bila veoma odgovorna u tome kako je upravljala svojim obavezama u Montreu – ulaskom u Crno more i izlaskom iz njega“. Turska bi možda bila spremnija da dozvoli ulazak američkim ratnim brodovima u očigledno humanitarnu, a ne borbenu misiju.
Pretpostavlja se da bi Vašington takođe mogao da traži imprimatur Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u okviru svoje doktrine odgovornosti za zaštitu koja dozvoljava vojnu intervenciju da bi se sprečila humanitarna katastrofa.
Uspešna operacija na Crnom moru ove prirode bi takođe poslala snažnu poruku Kini, koja ima sve agresivnije planove prema Tajvanu i podržava ruska potraživanja prema Ukrajini. To bi pokazalo sposobnost i spremnost Vašingtona da prekine pokušaj kineske blokade u Tajvanskom moreuzu. Takav signal odvraćanja je od suštinskog značaja s obzirom na nastavak strateške nejasnoće SAD pod Bajdenovom administracijom uprkos njegovom ličnom iskazu namere da odbrani Tajvan.
Kurir.rs/National Interest
NE PROPUSTITE
