Hiljade ljudi na Bliskom istoku požurilo je u bolnice jer nisu mogli pravilno da dišu. U Siriji su zdravstveni radnici napraavili rezerve kiseonika. Preduzeća i škole u Bagdadu su zatvorene, Teheran je obustavio letove, a Kuvajt je zaustavio pomorski saobraćaj.
Peščane oluje ne poznaju granice. Oni prete da izazovu haos u oblasti koja je kritična za globalnu ekonomiju, sa potencijalom da utiče na sve, od cena benzina u SAD do brzine isporuke paketa iz Kine u Španiju.
Stručnjaci upozoravaju da se ta pojava samo pogoršava. Ovo je delimično zbog klimatskih promena jer oblasti u regionu postaju toplije i suše, a ekstremnije vreme stvara intenzivnije oluje.
Bliski istok je ključan za globalnu trgovinu i snabdevanje energijom, sa skoro polovinom poznatih svetskih rezervi nafte i tri strateški važna plovna puta.
Deo razorne moći oluje mogao se videti u martu 2021. godine kada je Suecki kanal bio blokiran šest dana od strane broda koji se prevrnuo usled peščane oluje, zaustavivši trgovinu od skoro 60 milijardi dolara. Kroz taj moreuz prolazi 12 odsto globalne trgovine.
Ali oluje stvaraju najveću štetu ljudskom zdravlju na Bliskom istoku i njihovoj ekonomiji. Prema podacima Svetske banke, ova pojava košta privredu ovog regiona 13 milijardi dolara godišnje.
Dok su peščane oluje tipične za ovo doba godine, one se sada dešavaju neviđenom učestalošću, kažu stručnjaci.
Irak je posebno teško pogođen, jer se oluje dešavaju skoro svake nedelje ovog proleća. Prema Ali Atija, profesoru atmosferskih nauka na Univerzitetu Mustansiri u Bagdadu, jedna do tri oluje mesečno bi se desile u tipično proleće, ali se najmanje devet velikih oluja dogodilo u zemlji od aprila i još se očekuju.
Irački zvaničnik upozorio je ove godine da zemlja u proseku ima 272 „prašna dana u godini“ i da se predviđa 300 dana prašine do 2050. godine.
„Ono što se dešava u Iraku trebalo bi da posluži kao rano upozorenje o tome šta bi se moglo dešavati u drugim delovima regiona“, rekao je za Si-En-En Muhamed Mahmud, šef programa za klimu i vodu na Bliskoistočnom univerzitetu.
Zemlje Zaliva su posebno osetljive na sve veći broj peščanih oluja, rekao je on, dodajući da su zemlje poput Egipta i Libije takođe u opasnosti.
Šteta se kreće od uništenih poljoprivrednih useva i oštećene mehanizacije do zatvorenih luka i aerodroma i sati utrošenih na čišćenje puteva i druge infrastrukture.
Faktori koji stoje iza povećanog broja oluja su složeni - stručnjaci krive povišene temperature i ekstremnu sušu, u kombinaciji sa godinama lošeg upravljanja zemljištem i vodama u zemljama kao što su Irak i Iran za povećanu dezertifikaciju i eroziju tla.
Sušenje gornjeg sloja zemlje znači da snažni vetrovi koji duvaju širom Bliskog istoka mogu izazvati više izvora prašine.
Neki stručnjaci kažu da su godine rata takođe imale ulogu u degradaciji tla, što je dovelo do povećanja količine izvora prašine.
"Oružani sukob je imao veliki uticaj na životnu sredinu, upravljanje i društvo", rekao je Igor Malgrati, savetnik Međunarodnog komiteta Crvenog krsta za vodu i staništa na Bliskom istoku.
Efekti klimatskih promena samo će pogoršati ove probleme. Temperature na Bliskom istoku rastu dvostruko brže od globalnog proseka, a klimatski modeli predviđaju pad padavina u nekim ključnim delovima regiona.
Ali deo problema mogao bi doći iz mnogo daljih izvora.
Dajana Frensis, šef Laboratorije za ekološke i geofizičke nauke na Univerzitetu Kalif u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, zaključila je da je velika peščana oluja 2015. godine koja je zahvatila delove Iraka i delove Arapskog poluostrva izazvana promenama u polarnim regionima.
„Arktički led koji se topi smanjuje temperaturu stvorenu između polarnog regiona i umerenog pojasa, a to primorava vremenske sisteme da se kreću sporije širom našeg regiona“, rekla je ona za CNN.
"Struja koja dovodi do nevremena sada može da se desi za nekoliko dana, dok se ranije, bez klimatskih promena, dešavala za nekoliko sati i nastavila dalje".
Dok su zemlje u regionu spore u zaštiti od oluja, neke vode računa o tome.
„Postoji mogućnost da se nešto uradi na povećanju vodosnabdevanja u ovim oblastima (u Iraku)“, rekao je Franjo. – Još jedna stvar koja se može pokušati je sadnja vegetacije kako bi se smanjila ova pusta područja koja su izložena jakom vetru.
U aprilu je Irak najavio da će obnoviti deset oaza u zapadnoj pustinji za borbu protiv rastućih peščanih oluja. međutim, mnogi od ovih projekata su navodno bili blokirani u prošlosti zbog lošeg finansijskog upravljanja.
Saudijska Arabija se u međuvremenu obavezala da će posaditi 10 milijardi stabala u zemlji i još 40 milijardi u regionu za borbu protiv peščanih oluja i dezertifikacije.
U ovoj zemlji se nalazi na najveća peščana pustinja na svetu.
UAE Masdar institut je 2016. godine pokrenuo visoko razvijen sistem predviđanja oluja koji bi zemlje na Bliskom istoku mogle da koriste da se bolje pripreme za velike oluje.
Ali stručnjaci kažu da je potrebno učiniti više i ako zemlje ne reaguju brzo, posledice po region će biti razorne.
„Postoji rizik da ove letnje peščane oluje postanu uobičajene“, upozorio je Mahmud. - Dugoročno, ako se ovaj nivo učestalosti i veličine zadrži, imaćemo ozbiljne probleme javnog zdravlja sa respiratornim problemima i smrtnim slučajevima, kao i veliku ekonomsku štetu, piše CNN.
Kurir.rs/Jutarnji.hr
NE PROPUSTITE
