Severnoatlanska alijansa u Madridu počinje trodnevni samit, orvi koji se održava u trenutku dok u srcu Evrope bukti rat Rusije i Ukrajine. Ovogodišnji samit je četvrti po važnosti od okončanja Hladnog rata po usvajanju nove doktrine alijanse predviđa da se očekuje odluka o najvećem rasporedu vojske članica bloka 30 zemalja od kraja Hladnog rata u Poljskoj, Baltičkim državama, Rumuniji i Bugarskoj. Četiri borbene grupe i peta u procesu formiranja postaju brigade A klasifikacije jačine 3.000-5.000 vojnika.
Cilj NATO je jasno stavljanje do znanja Rusiji da je alijansa spremna da ogovori na rusku ageresiju na bilo koju članicu. Na samitu biće reći i o povećanju budžeta za odbranu. Alijansa će se na samitu dotaći i Kine neće biti navedena kao pretnja, nego kao geostrateški izazov.
Nikola Lunić, izvršni direktor Saveta za strateške politike za Kurir kaže da će novi madridski koncept biti delom oslonjen na dosadašnji lisabonski koji je naglašavao neophodnost modernizacije sposobnosti kolektivne odbrane, upravljanja krizama i kooperativne bezbednosti, uz nastavak promovisanja međunarodne stabilnosti.
" Nakon 12 godina, NATO će na madridskom samitu usvojiti novi Strateški koncept koji će sasvim sigurno definisati savremene bezbednosne izazove sa kojima se Savez suočava i nametnuti političke i vojne zadatke koji će proisteći iz toga. Novi madridski koncept će biti delom oslonjen na dosadašnji lisabonski koji je naglašavao neophodnost modernizacije sposobnosti kolektivne odbrane, upravljanja krizama i kooperativne bezbednosti, uz nastavak promovisanja međunarodne stabilnosti.
Ono što verovatno neće biti neophodno je naglašavanje posvećenosti zajedničkim vrednostima i potvrda jedinstva jer je to za NATO indirektno uradio Putin. Zahvaljujući ruskoj agresiji na Ukrajinu, nikad u svojoj istoriji NATO nije posedovao takav nivo političke homogenosti i budžetske saglasnosti među članicama, kao i taj nivo atraktivnosti za potencijalne kandidate.
Zato se može očekivati ne samo da se NATO širi na istok Evrope u narednom periodu, već i na Daleki istok jer se sada otvoreno promoviše bliska saradnja sa zemljama poput Japana, Novog Zelanda, Australije i Južne Koreje. Nije verovatno da će se u madridskom Strateškom konceptu direktno pominjati ime Ruske Federacije, ali će se dokument referencirati na bezbednosno okruženje definisano neizvesnošću, dugotrajnom nestabilnošću i povratkom mogućnosti sukoba velikih sila. Nakon niza ruskih pretnji upotrebom nuklearnog oružja, ne treba sumnjati da će NATO posvetiti posebnu pažnju sposobnostima odvraćanja, otpornosti i adekvatnog protivudara. Međutim, bez obzira na samu formulaciju, ni NATO ni Rusija nemaju interes da iniciraju direktan konflikt; bar ne dok posledice takvog sukoba ne bi ugrozile opstanak celokupne civilizacije.
Ipak, simptomatično je da u predvečerje NATO samita na Međunarodnoj konferenciji o pomorskoj moći u Kilu, nemački komandant Ratnog vazduhoplovstva general Ingo Gerharc izjavljuje da NATO mora biti spreman da odgovori na ruske nuklearne pretnje i biti u stanju da zada udar u cilju odvraćanja. Bez obzira na eminentne stavove koji pozivaju na nuklearno naoružavanje Nemačke (poput urednika Der Spigla Dirka Kurbjuveita), svedoci smo stvaranja novog svetskog poretka koje će uz veće ili manje geopolitičke potrese trajati godinama dok se ne stabilizuje.
Kurir.rs/A.Mlakar
NE PROPUSTITE
