- Strahuje se da bi ovaj toplotni talas mogao da traje dugo, više od 20 dana, a za delove od Portugala do centralne Francuske i jugoistočnu Evropu (Srbiju, Hrvatsku, Bosnu, Rumuniju i Bugarsku) moglo bi da se produži do avgusta, upozorio je za Akuveder (AccuWeather) Tajler Rojs, viši meteorolog ovog specijalizovanog sajta.
Presušile reke
Mnogi se plaše da bi toplotni talas mogao da bude sličan onom iz 2003, kada je od posledica vreline stradalo oko 70.000 ljudi. A da je situacija već dramatična, najbolje ilustruje to što je u Italiji uvedeno vanredno stanje zbog stravičnih suša.
Najveća reka Po toliko je ostala bez vode da su iz nje izronila nemačka borbena vozila iz Drugog svetskog rata, a u nju je počela da nadire slana voda iz Jadranskog mora, koja će, prema procenama grupe Koldireti (Coldiretti), uništiti najmanje 30 odsto useva i koštati tu zemlju tri milijarde evra.
Da situacija bude još gora, glečeri na Alpima, koji su naglo počeli da se tope, doveli su do lavina koje su već ubile najmanje sedmoro ljudi.
U Španiji i Portugalu ovih dana je zabeležena najveća suša u poslednjih 1.200 godina. Vreli talas, tokom koga se temperature penju i do 46,3 stepena, a noću ne padaju ispod 20, ne samo da je teško izdrživ za stanovnike ove zemlje već izaziva i šumske požare.
Stanje je samo za nijansu bolje u Francuskoj, ali je to daleko od dobrog. Požari su već uništili 9.000 jutara šume, a hiljade ljudi su evakuisane iz južnih delova zemlje. A slični požari zabeleženi su i u Hrvatskoj i Grčkoj,
Ekstremno vreme ovog leta nije ograničeno samo na Evropu. Visoke temperature poremetile su život i u velikim delovima Amerike i Kanade, ali i u Kini, Japanu, Indiji...
NE PROPUSTITE
Efekat staklene bašte
- Nesporno je da je ljudsko delovanje zagrejalo atmosferu, okean i zemlju. Primećeni skok gasova koji izazivaju efekat staklene bašte od 1750. do danas bez sumnje je izazvala ljudska aktivnost. Od 2011. koncentracije tih gasova su skočile, pa imamo godišnji prosek od 410 ppm za ugljen-dioksid, 1866 ppb za metan i 332 ppb za azotni oksid. Svaka od poslednje četiri decenije bila je drastično toplija nego ijedna pre od 1850.
Globalna temperatura je u prve dve decenije 21. veka 0,84-1,10 stepeni viša nego 1850, a skok je veći na kopnu nego na moru, navodi se izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC).
Ovaj izveštaj, na kome su radila 234 naučnika, a svaku rečenicu su proverili i odobrili naučnici iz 195 zemalja, predstavlja vrlo jasno upozorenje za ljude. Međutim, mnogi se prave da ne čuju ovo posmrtno zvono za planetu, koja, zbog ljudskog delovanja, hrli u propast.
Ljudski uticaj je, dodaju, glavni pokretač topljenja glečera od 1990. i smanjenja leda na Arktiku od 1979. do 1988. i od 2010. do 2019. Nema značajnog trenda topljenja leda u moru oko Antarktika u tom periodu.
Topljenje leda
- Ljudski uticaj veoma je doprineo topljenju prolećnog ledenog pokrivača na severnoj hemisferi od 1950. Verovatno je delovanje čoveka doprinelo topljenju leda u Grenlandu, ali nema dovoljno dokaza o ljudskom uticaju na ledeni pokrivač Antarktika.
Globalni nivo mora skočio je za 0,25 metara između 1901. i 2018. Od 1971. glavni razlog za to je najverovatnije ljudski uticaj. Promene u biosferi na kopnu od 1970. godine su konzistentne sa globalnim zagrevanjem - klimatske zone su se pomerile ka polovima na obe hemisfere, a letnja sezona se produžila za oko dva dana po deceniji, navodi se u izveštaju, inače šestom od osnivanja IPCC 1988. godine.
Naučnici su upozorili da su koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi u 2019. godini bile više nego u bilo kom trenutku u poslednja dva miliona godina, a da je globalna temperatura od 1970. skakala brže nego u bilo kojih 50 godina od početka naše ere.
Da se klima drastično brzo menja, pokazuje i to što je od deset najtoplijih godina čak osam njih bilo u prethodnoj deceniji (najtoplija je bila 2016, a slede 2019, 2017, 2018. i 2021), dok je poslednja na toj listi 2005.
Kurir.rs/Andrija Ivanović
NE PROPUSTITE
