Ruski predsednik Vladimir Putin decenijama nije omiljen kod evropskih lidera, a otkad je počeo rat u Ukrajini, postao je više nego nepoželjan.
Nove poruke koje stižu od francuskog predsednika Emanuela Makrona ukazuju, međutim, da se stvari menjaju. Makron ne isključuje mogućnost da Putina pozove u Francusku tokom 2024. godine na proslavu Dana "D", odnosno 80. godišnjice savezničkog iskrcavanja u Normandiji. Za tako nešto ipak ima konkretan uslov:
"Samo ako Putin održi mirovne pregovore i promeni situaciju sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim", rekao je Makron i dvosmisleno dodao da nije on taj koji je "promenio broj mobilnog telefona".
Koja je verovatnoća da se to desi? Na ovo pitanje odgovorili su gosti voditeljke i urednice emisije Usijanje Silvije Slamnig: Miroslav Stojanović, novinar i dugogodišnji dopisnik Dnevnog lista "Politika" iz Nemačke, Stevan Ignjatović, pilot u penziji, i Slobodan Dimitrijević, Srpsko-rusko bratstvo.
- Interesantan je trenutak kada se to saopštava s obzirom da državnici ipak nisu tako nepromišljeni da bez nekog povoda nešto kažu. To je neki nagoveštaj da je verovatno otopljavanje odnosa, ali treba podsetiti da su Makron i Putin inače imali pre ovoga dobru komunikaciju. Trenutak je interesantan iz razloga što se na tom frontu u Ukrajini zaista prelamaju neke stvari. Očigledno se nešto dešava što može upućivati na stvaranje prostora za mirovne pregovore. Prvi put, malo zrelije. U martu su predsednički izbori u Ruskoj Federaciji. Nema nikakvog razloga da sumnjamo da će Putin ubedljivo pobediti. To znači da njemu predstoji još jedan veliki mandat i naravno zapadni lideri moraju na to da računaju. Rusiju izolovati nije bilo moguće, to se pokazalo kao velika greška zapada. Putin nije lider koji odlazi, nego zapravo lider koji će sa jednom jačom pozicijom stupati sada na tu međunarodnu scenu - rekao je Stojanović i dodao:
- Ta Makronova izjava koja otvara prostor uz velika uslovljavanja, naravno niko neće da kaže da mu otvaraju odma vrata, ali pravi neku vrstu male političke uzbune u tom zapadnom svetu. Koji je do sada bio krajnje monolitan, koja je pod velikim uplivom Vašingtona, jer ta vrsta solidarnosti bez pogovorne gotovo nije pojmljiva za Evropu, koja oko spojno-političkih tema nikad nije bila jedinstvena. Evropska unija je napravila monetarnu politiku dobro, ali kad god je u pitanju spojna politika i veliki izazovi, drugačija je priča. To se najviše pokazalo upravo sada na primjeru rata u Gazi. Ali kada je Ukrajina bila u pitanju bila je temeljna solidarnost, koja je dirigovana iz Vašingtona i bila je bez pogovorna, tako da ovaj sada dašak nekih novih vetrova ima neku posebnu političku specifičnu težinu.
Ignjatović se potom dotakao same izjave Makrona.
- Evropa se polako otvara. Hteli oni to ili ne, prinuđeni su da tako nešto urade. Poljaci, Nemci i Francuski su bili najžešći u samom početku ove specijalne operacije u osudi Putina i Rusije same. Ako pogledate koliku količinu oružja su Francuzi poslali. Pa onda svoje instruktore koji su obučavali ukrajinsku vojsku po NATO standardima. Pa onda sama ljutnja Makrona posle katastrofalnog poraza, političkog, a i vojnog na kraju jer izgubio Afriku, zahvaljujući Rusima. Odnosno Vagneru i Putinu koji su uspeli da preokrenu situaciju u samoj Africi u smislu dolaska na vlast pro-ruskih političara, koji su najurili Francuze iz Nigera i čitavog onog podsaharskog dela - rekao je Ignjatović i dodao:
- Makron je bio šokiran kad je shvatio da više nema atomskog goriva za njihove hidrocentrale. Koliko su samo para i zlata odneli iz same Afrike, i sad odjednom vidite situaciju da on pokušava da stupi u kontakt sa Putinom, odnosno poziva Putina da mu se javi na broj koji je navodno još uvek aktivan. Ja lično mislim da je to pokušaj izmirenja, odnosno opravdanja Markona za sve ovo koliko je bio protiv Putina i same situacije koja se tada stvorila. On sad na taj način pokušava da to ublaži. Bez obzira na sve ostale NATO članice i celu zapadnu Evropu, on opet bude pri koji će, navodno, da pruži neku nadu i ruku pomirenja, jer prvenstveno su u pitanju njegovi interesi, a ne verujem da on razmišlja mnogo o zapadnoj Evropi.
Dimitrijević smatra da je Makron dobio zadatak da otopljava odnose sa Rusijom.
- Mi ovde volimo taj francuski humor i da su nam oni posle ruskog naroda možda na neki način najbliži. Naravno nisu zaslužili to da ih tako uvažavamo i da nam budu toliko bliski, ali prosto umeju da nas zasmejavaju. Pa, i ovog puta, bez neke posebne zluradosti, s moje strane, pozdraviću tu inicijativu. Naravno, potpuno se očekuje od Francuske da ona prednjači u svemu dobrom i u glupostima, tako da ovo nije iznenađujuće - naveo je Dimitrijević i dodao:
- Makron je sklon tome da voli da predlaže i da kreira. Prošle godine, negde s proleća, on je predvideo isto tako, uz pomoć gospodina Šolca, da će se rat u Ukrajini završiti verovatno u maju. Tako da jednostavno to pokazuje da se on u ovaj sukob ne razume. Da prosto nije dorastao tome da na ozbiljan način može da daje izjave, posebno kada je politika i geopolitika koju sprovodi Rusija. Makron je dobio zadatak da počne da otopljava odnose, jer celom svetu je jasno da Rusija ovaj sukob završava isključivo onako kako ona hoće, to je Vladimir Putin i rekao.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
