Protesti poljoprivrednika, mašinovođa i vozača u Berlinu u prvoj nedelji januara najavljeni su kao upozorenje pred potpunu erupciju i kolaps, ne samo u Nemačkoj, već u Evropskoj uniji.
Možda se to obećanje još nije ostvarilo, ali sve ukazuje da se paori i nezadovoljni radnici nisu šalili. Njihov bes se proširio i na Francusku, a preti čitavoj Evropi.
Nezadovoljni su zbog loših uslova rada, visokih cena taksi, putarine, poreza, goriva i smanjenja subvencija na poljoprivredni dizel.
Gosti "Usijanja" koji su diskutovali o ovoj temi jesu Milovan Božinović, diplomata, nekadašnji ambasador Srbije u Nemačkoj i Austriji, potom dr Aleksandra Kolaković, naučna saradnica Instituta za političke studije i prof. dr Mihajlo Rabrenović, stručnjak za strategijski menadžment.
Božinović je prvo analizirao citate poljoprivrednika, koji govore da je poljoprivreda ključ za državu, odnosno "Naš kraj, vaša je glad".
- Na prvi pogled to deluje kao efektna floskula, ali istina je da su uzroci ovakvih štrajkova, čak bih rekao nemira kakvi su pogodili Nemačku i Francusku, dublji i traže jedno ozbiljnije sociološko i političko objašnjenje. Dakle, iza svega toga se krije jedno akumuliranje problema koji traju godinama, a nikako da se reše. Tako nerešeni su dočekali da u njima probudi pesimizam, te da sami problemi postanu dramatičniji. Dogodila se opšta pometnja na Evropskoj političkoj sceni povodom ratova. Seljaci koji su specifična kategorija privrede i društva, imaju ozbiljne razloge da budu nezadovoljni i zabrinuti. To su događaji koji se najozbiljnije moraju uzeti u obzir - započeo je Božinović, pa nastavio:
- Njihove Vlade po instiktu izbegavaju sukob sa seljacima jer su oni jedna posebna kategorija. Idu evropski izbori i svima će glasovi biti potrebni, uopšte Vladi nije svejedno ko će biti u pokrajinima na vlasti. Dakle, sve je to u nekoj vrsti neobičnog uzrujanja, na šta građani širom Evrope nisu navikli. Traže se nove ideje i inicijative, a za to ne postoji artikulisana ponuda u ovom momentu.
Kolaković je odgonetnula da li u ovome vidi proteste upozorenja, koji će se stišati, ili kao jednu veliku šansu da ugrozi poljoprivredu u najbogatijim zemljama Evrope:
- Naravno, sve to može eskalirati, ali mogu i da budu suzbijeni. Veoma je teško sada reći kako će se to razvijati, ali će njihov uticaj povodom izbora osetiti. Kada govorimo o Francuskoj, interesantno je istaći da su tamošnji protesti dosta dublji. Mogu se koristiti i podaci od pre 10 godina koji su ukazivali na loše stanje u tom sektoru. Dakle, ovo je decenijski problem, a pogotovo ako imate u vidu da imate pola miliona poljoprivrednika u Francuskoj, a kada se pedesetih godina formirala EU, tada ih je bilo oko dva i po miliona.
Rabrenović je diskutovao o remećenju jeftinog žita iz Ukrajine, pa je napravio sponu između svih događaja u Evropi sa situacijom poljoprivrednika:
- Živimo u svetu konflikta, ovo nije prvi put da se vodi sukob između Rusije i nekih zemalja u Evropi. To nije samo ideološki sukob, već za resurse, jeftinu radnu snagu, tržište... Ako se osvrnemo na vek iza nas, videćemo da smo imali dva sukoba u kojima je Rusija učestvovala, pa je bio Krimski rat u kojem su učestvovale Francuska, Britanija... Čini se da se ruši taj aranžman kako urediti odnose u svetu. Konflikti su dolazili od 1945. godine pa do danas. Ovo je sada vrsta otvorenog sukoba. Zanimljivo je da je EU i njene članice uvele sankcije Rusiji u želji da joj naude, ali kako je vreme odmicalo, postavlja se pitanje koliko je to delotvorno.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
