U domaćim medijima prethodnih dana jedna od važnijih vesti bila je novouspostavljena saradnja u energetskoj sferi sa Francuskom, navodi Dimitrije Milić doktorand političkih nauka.
Milić je za Kurir.rs napisao autorski teskt "Francuske lekcije iz zelene tranzicije za 21. vek", koji ovde prenosimo u celini.
Srbija je sa ovom važnom evropskom državom potpisala memorandum o razumevanju o uspostavljanju okvira za dugoročni dijalog u oblasti energetske tranzicije i niskougljenične tehnologije.
U praktičnom smislu, govori se o potencijalnoj saradnji po pitanjima: nuklearnih elektrana, hidorocentrala i zelene tranzicije. Za Srbiju ove vesti mogu biti iznenađenje, jer se u kontekstu međudržavne saradnje više govorilo o vojnoj sferi ili pitanju Beogradskog aerodroma, a manje o energetici.
Međutim, razgovori i iskoraci o ovoj temi nisu slučajnost. Emanuel Makron i njegova vlada sprovode jednu od najvećih energetskih reformi, a koja ima implikacije i na spoljnu politiku i trgovinu. Francuska sprovodi veliki ekološki zaokret, u kom traži partnere širom sveta, a Srbija se postavlja kao država koja joj može biti od pomoći.
Pariz je značajan deo svoje pažnje usmerio na obezbeđivanje stabilne nuklearne energije narednih decenija, više investicija u obnovljive izvore, reforme u sferi saobraćajnog zagađenja i smanjenje ukupnih štetnih emisija do 2030. za preko 55%. Strani angažmani francuskih kompanija u ovim oblastima mogu samo dodatno unaprediti njihovo poslovanje i uticaj na svetskom tržištu, gde je pitanje zelene tranzicije izvor sve većih investicija i prilika za zaradu.
Za početak, kada se radi o nuklearnoj energiji, spomenuta država je već jedan od evropskih prvaka. Oko 70% francuske električne energije dolazi iz ovog izvora, što je posledica politike Šarla De Gola da država bude važna u sferi atomske energije, a naftni šok 1970-ih je ubrzao tranziciju od fosilnih goriva ka nuklearnim reaktorima.
U ovom trenutku Francuska ih ima preko 50 i oni su najzaslužniji zašto kao država koja je četiri puta mnogoljudnija od jedne Holandije, ima duplo niže emisije štetnih gasova. Ipak, brojni pučevi u afričkim državama koje su bile lojalne Parizu i bile izvoznice uranijuma, kao što je Niger, stvorili su blage nepredvidivosti.
Iz tog razloga, Makron je posvetio dosta pažnje Centralnoj Aziji i pronalaženju novih partnera za snabdevanje uranijumom i drugim traženim mineralima. Tako je novi glavni snabdevač Francuske uranijumom postao Kazahstan, sa čijim se predsednikom Tokajevim se Makron susreo 2023. Osim uranijuma, ova velika država postala je i važan snabdevač francuske (ali i srpske) ekonomije naftom.
Iako je zvanična politika Pariza da bi upotrebu ovog energenta postepeno trebalo smanjivati, u kratkom roku ovaj vid saradnje sa Astanom bi trebalo da reši trenutne probleme, jer je pouzdaniji partner od afričkih država ili Rusije. U perspektivi, vlada Emanuela Makrona pokušava da destimuliše upotrebu ovog fosilnog goriva, koje je zbog niske domaće proizvodnje osuđeno da se stalno uvozi u vrednosi od par desetina milijardi evra.
Mere direktnog oporezivanja emisija iz ovog energenta kroz „ugljenični porez“ se pokazalo kao kontraproduktivno, jer je izazvalo masovne proteste „žutih prsluka“. Zato je sada strategija Pariza da što pre elektrifikuje nacionalni vozni park, da izdašne subvencije za kupovinu vozila na struju, stvori jak domaći lanac snabdevanja i proizvodnje ovih vozila, kao i stabilno snabdevanje mineralima potrebnim za tu proizvodnju.
Povraćaj novca za kupovinu električnih vozila u Francuskoj iznosiće čak 5.000 evra, a zakon je u septembru prethodne godine prekrojen da indirektno izuzme kineske automobile iz ovog programa povoljnosti, ne bi li se ojačala domaća industrija automobila. Po rečima lidera Francuske, auto industrija ove države bi trebalo da do 2027. proizvede čak 1.000.000 vozila na električni pogon, ali i da zatvori lanac snabdevanja za njih.
Na severu ove države do iste godine trebalo bi da se otvore četiri fabrike za proizvodnju i reciklažu litijumskih baterija. Evropska komisija je ovoj državi za spomenuti program odobrila subvenciju od 660 miliona evra, zbog strateške važnosti. Paralelno sa fabrikama, rudnik litijuma bi trebalo da bude otvoren u mestu Buvuar 2027, sa ciljem da godišnje snabdeva rudom dovoljnom za 700.000 vozila. Trenutno se u ovoj državi vodi javna debata o spomenutom rudniku, ne bi li se javnost upoznala sa svim elementima ovog rudarskog projekta i stručnjaci dali svoje mišljenje i sugestije.
Identičan rudnik biće otvoren uz saradnju sa Velikom Britanijom u Kornvolu do 2030. Makronova vlada očekuje da će manjak u kritičnim mineralima za zelenu tranziciju ove zemlje do 2030. uspeti da reši kroz ugovore sa Uzbekistanom, Mongolijom, kao i intenziviranjem uvoza iz Čilea, uz buduće jake domaće i britanske kapacitete. Francuska je u oktobru prethodne godine potpisala sa Mongolijom ugovore koji bi trebalo da obezbede istraživačka prava francuskim kompanijama za nalazišta i litijuma i uranijuma, a Čile je već važan partner kada se radi o ovoj temi.
Na trećoj strani, najlakši deo posla Francuska će definitivno imati oko obnovljivih izvora energije i njihove šire upotrebe. U narednim godinama preostale termoelektrane na ugalj će preći na biomasu, te će ova država najštetniji energent po zdravlje građana izbaciti iz potrebe pre kraja decenije.
Investicije u vetrogeneratore i solarne panele već se realizuju u vrednosti od više milijardi evra godišnje, te će brzo činiti sve veći udeo u proizvodnji struje. Ukupno gledano, Francuska će izvesno među članicama Evropske unije dosta brže postići svoje ekološke ciljeve i ostvariti veću energetsku suverenost. U tom procesu tražiće sve više stranih partnera da bi maksimalno diversifikovala svoj portfolio investicija i dobavljače potrebnih sirovina i materijala. U tom procesu trebalo bi očekivati da će i Srbija uskoro mogla da ima važno mesto.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
