OTKRIVENO KAKO JE IZVEDEN ATENTAT VEKA Tramp ga prošle godine spasio od smrti, a sad je imao neočekivanog saveznika: "Saznali su za taj sastanak u subotu..."

Iranski vrhovni vođa Ali Hamnei ubijen je u vazdušnom napadu na njegov kompleks u centru Teherana u subotu ujutru. Njegov život je visio o koncu i prošle godine, tokom Dvanaestodnevnog rata sa Iranom, kada su izraelski zvaničnici imali priliku da ga ubiju, ali ih je potom američki predsednik Donald Tramp zaustavio, primoravajući obe strane na neugodno primirje, piše britanski Telegraf.

Objavljeni i snimci

Snimci koje je verifikovao Telegraf prikazuju guste stubove dima koji se dižu iznad Teherana iz ruševina Hamneijeve kancelarije, zaklanjajući sunce. Satelitski snimci pokazuju da je veliki deo zgrade pretvoren u pepeo. Telo vrhovnog vođe, izrešetano šrapnelima, navodno je izvučeno iz ruševina, a fotografije tela su navodno prikazane i Trampu i izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu.

Hamenei se sve više povlačio u sebe od svog iskustva bliske smrti prošle godine, a čak su i njegove objave na društvenim mrežama postale retke. Njegov bunker je navodno toliko duboko pod zemljom da je liftom potrebno više od pet minuta da se do njega stigne. Prilike za napad bile su retke, ali njegovim neprijateljima je bila potrebna samo jedna.

Sada deluje naivno da su se najviši zvaničnici režima okupili na samo nekoliko lokacija, posebno u vreme kada su Sjedinjene Države gomilale najveću vojnu silu na Bliskom istoku od rata u Iraku. Napad oko 8:10 časova po lokalnom vremenu ih je potpuno iznenadio. Jedan visoki zvaničnik odbrane opisao ga je kao „masovni i izuzetno drzak napad po danu“ koji je „pogodio sam vrh vlade na samom početku“.

Režim je uhvaćen kako spava „u subotu ujutru, tokom Ramazana i na Šabat“, rekao je isti zvaničnik za Foks njuz. Šabat je jevrejski dan odmora, što čini izraelski napad manje verovatnim, dok pobožni muslimani poste od zore do sumraka tokom Ramazana. To je, dodao je zvaničnik, dovelo do „namerne odluke da se ubrza vreme napada“.

Podrška Saudijske Arabije

Izrael je navodno imao podršku i od neočekivanog saveznika, Saudijske Arabije. Vašington post je objavio da je saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman prošlog meseca obavio nekoliko privatnih telefonskih poziva sa Trampom, pozivajući na američki napad. Iako je javno podržavao diplomatsko rešenje, prestolonaslednik je navodno u razgovorima sa Amerikancima tvrdio da će Iran postati samo jači i opasniji ako Vašington ne napadne odmah. Ovaj stav je ponovio i saudijski ministar odbrane Halid bin Salman, koji se sastao sa američkim zvaničnicima i upozorio ih na rizike odlaganja napada na Iran.

Visoki zvaničnik Trampove administracije rekao je da je predsednik bio primoran da deluje jer je Iran pripremao preventivni napad, ali je barem jedan obaveštajni izvor osporio tu tvrdnju. U međuvremenu, CIA mesecima prati ajatolaha, proučavajući njegovo kretanje i navike, rekli su izvori upoznati sa operacijom za Njujork tajms.

Američka agencija je saznala za subotnji sastanak i, što je bilo ključno, da će sam Hamnei biti prisutan na njemu. Ova informacija je prosleđena Izraelu, na osnovu čega su SAD i Izrael prilagodili plan i napali usred dana u subotu. Iransko rukovodstvo je u početku tvrdilo da je ajatolah bezbedan, van Teherana. Ministar spoljnih poslova Abas Aragči rekao je da je Hamnei još uvek živ „koliko on zna“. Ali sreća ga je napustila. Trampova intervencija ga je spasila prošle godine, a 1981. godine preživeo je bombardovanje koje mu je paralizovalo desnu ruku.

Iranski državni mediji su na kraju popustili i priznali smrt vrhovnog vođe u ranim jutarnjim satima u nedelju. Međutim, čak i pre zvanične potvrde, dok su se glasine još uvek širile, Tramp je objavio da je Hamnei mrtav, nazivajući ga „jednim od najzlijih ljudi u istoriji“.

„Ovo nije samo pravda za narod Irana, već i za sve velike Amerikance i ljude iz brojnih zemalja širom sveta koje su ubili ili osakatili Hamnei i njegova banda krvožednih nasilnika“, napisao je na društvenim mrežama. „Nije mogao da izbegne naše obaveštajne službe i visoko sofisticirane sisteme nadzora. Tesno smo sarađivali sa Izraelom i nije bilo ništa što bi on ili drugi lideri ubijeni sa njim mogli da urade.“

Postojao špijun?

Još nije jasno na koje sisteme nadzora je Tramp mislio. Spekuliše se da je u užem krugu ajatolaha postojao špijun koji je odao ključne informacije. Rajan Brobst, zamenik direktora Fondacije za odbranu demokratija, rekao je da SAD imaju „širok spektar obaveštajnih, nadzornih i izviđačkih kapaciteta koji su mogli biti korišćeni za praćenje Hamneija“.

„Ovo uključuje vazdušni i svemirski nadzor, signale i elektronsku obaveštajnu službu, presretanje komunikacija, kao i ljudske resurse na terenu“, objasnio je za Telegraf.

Trampova izjava sugeriše da su SAD pratile ajatolaha, dok je Izrael povukao okidač. Ovo je u skladu sa informacijama zvaničnika sa obe strane, prema kojima su se SAD u „Operaciji Epski bes“ fokusirale na vojne ciljeve koristeći rakete Tomahavk, rakete HIMARS i dronove, dok je Izrael ciljao raketna skladišta i visoke zvaničnike.

Paralelno sa napadima, Izrael je izvršio niz sajber napada kako bi dodatno ponizio iranski režim. Popularna muslimanska aplikacija za molitvu BadeSaba Calendar je hakovana kako bi pozvala vojnike da se pridruže „oslobodilačkim snagama“, a državna novinska agencija IRNA je takođe hakovana kako bi izvestila o „razornom udarcu“ vlastima.

Značajno je da se Hameneijev profil na društvenim mrežama, dok su zvaničnici još uvek negirali njegovu smrt, pojavio uz poslednju objavu. Na njemu je prikazana figura sa mačem Zulfikar, oružjem koje se povezuje sa Alijem ibn Abi Talibom, rođakom proroka Muhameda, ubijenog 661. godine. „U ime Nami Hajdera“, pisalo je u opisu. „Mir s njim“.

Odmah nakon vesti o atentatu, njegov glavni pomoćnik Ali Laridžani zakleo se na osvetu. „Nateraćemo cionističke kriminalce i bestidne Amerikance da zakaju za svoje postupke. Hrabri vojnici i veliki iranski narod će održati nezaboravnu lekciju paklenim međunarodnim ugnjetačima“, rekao je.

Kurir.rs/Telegraph/Index