Kada je Bugarska 2007. godine primljena u Evropsku uniju, ruski ambasador u Briselu Vladimir Čižov rekao je kako će ona biti "ruski Trojanski konj u EU". Iako je dodao da to misli u "pozitivnom smislu", njegove reči ispostavile su se kao proročke i gotovo da nema zemlje u centralnoj i istočnoj Evropi koja nije osetila hladne vetrove s istoka, piše Newsweek.rs.Pre svega, ruski cilj jeste da naruši kredibilitet i moralni autoritet EU, naročito kod zemalja koje pregovaraju o članstvu, među kojima je i Srbija. Poznato je da Moskva preko različitih kanala pruža podršku anti-liberalnim političkim frakcijama u Evropi, međutim nigde na Starom Kontinentu meka moć Kremlja nije osetna kao u Srbiji, gde zahvaljujući medijskom prisustvu, zajedničkim kulturno-istorijskim i verskim faktorima, kao i akademskim razmenama, ruska agenda dolazi do sve većeg broja pristalica.Ipak, novac je i dalje najmoćnije meko oružje Moskve. Od 2008. Rusija sprovodi veoma agresivnu ekonomsku ekspanziju u istočnoj Evropi, gde visok nivo korupcije otvara mogućnost pretvaranja ruske ekonomske moći u direktan uticaj na donošenje političkih odluka.
Pre svega, Moskva koristi svoj uticaj kako bi stekla još kapitala i proširila svoju dominaciju nad tržištima nafte i gasa. Uz pomoć korumpiranih vlasti i rupa u zakonima, Rusija vrlo lako uklanja konkurenciju i stvara ne samo značajan monopol nad tržištima, već dalje stečene resurse koristi za politički uticaj.Kako je region veoma zavisan od ruske nafte i gasa, udeo ruskog gasa u domaćoj potrošnji od 2004. godine ni u jednoj od ispitanih zemalja nije padao ispod 80 odsto. Energetika je Moskvi poslužila kao glavni kanal za ekonomski uticaj i potencijalno nagrađivanje ili kažnjavanje individua u zavisnosti od njohove spoljnopolitičke pozicije. Tako je na primer Kremlj "pogurao" uspon Viktora Orbana u Mađarskoj, koji je zauzvrat dobio značajan popust na ruski gas.U slučaju Srbije, Bugarske i Mađarske, zvaničnici iz sektora energetike bili su ključni za rešavanje pitanja od strateškog ekonomskog značaja za Rusiju. Uz njihovu pomoć, Rusija je mnoge zemlje istočne Evrope uključila u dugogodišnje projekte vredne milijarde dolara, i tako obezbedila sebi prostor za uticaj na donošenje odluka u budućnosti.
Ipak, ruski uticaj proteže se i izvan energetskog sektora. U Srbiji, Bugarskoj i Letoniji, ruske investicije u razne sektore - od medija i telekomunikacija, preko infrastrukture, do industrije - čine čak 10 odsto ukupnog BDP-a.Možda najbolji primer za rusku eksploataciju ekonomskog uticaja predstavlja Dušan Bajatović, zamenik predsednika SPS-a, koji je ujedno i izvršni direktor Srbijagasa, državne kompanije koja je bila ključni faktor u sprečavanju diversifikacije izvora iz kojih se Srbija snabdeva gasom.Evropa, čini se, još uvek nema primenljivu strategiju kontriranja ruskom uticaju u centralnoj i istočnoj Evropi. Ukoliko ne planira da prepusti skoro čitav istočni deo kontinenta Moskvi, EU će morati da sprovede čitav niz koraka, od kojih su borba protiv korupcije i povećavanje transparentnosti poslovanja samo delić, nova gvozdena zavesa prićiće korak bliže staroj, nakon čega će za Brisel biti izrazito teško da je vrati na poziciju uspostavljenu nakon pada Sovjetskog Saveza.Pogledajte još na portalu Newsweek.rs:Senka koja vlada Kremljom: Ovo je Aleksandar Dugin, filozof i mistik koji je oblikovao Putina (FOTO)Nisu ni nastali, a već se raspali: Znate li za "raskol" u Hrvatskoj pravoslavnoj crkvi?Kako je Putin pobedio u poslednjoj rundi protiv Obame... Dok je Tramp aplaudiraoPo trnju do reformi: Može li Mohamed bin Salman da promeni Saudijsku ArabijuTurbulentna budućnost svetske energetike: Šta očekuje region u tranziciji sa fosilnih goriva
