Svaki oglas nudi vitalne tragove – fotografije, lokacije, za koje se nada da će mu pomoći da spasi jezidske devojke i mlade žene poput ove devojčice od militanata koji su ih zarobili. Šrem je bio uspešan poslovni čovek s trgovačkim vezama u sirijskom Alepu kada je ID došao i oteo više od 50 članova njegove porodice iz iračke provincije Sindžar. Oni su samo neki od hiljada Jezida koji su zarobljeni 2014. godine.
Očajan, kao i ljut zbog nedostatka podrške međunarodne zajednice, počeo je da planira kako da ih sam spasi, pa je regrutovao švercere cigareta koji su prebacivali zabranjenu robu unutar i van iz teritorija ID da mu pomognu.
“Nije nas trenirala niti jedna vlada ili stručnjak”, objašnjava ovaj čovek. “Naučili smo to tako što smo radili, tokom poslednjih godinu i po sakupili smo dosta iskustva.”
Tvrdi da je do sada njegova mreža oslobodila 240 Jezida. Nije to bio lak, a niti jeftin posao – gotovo je bankrotirao nakon što je ušteđevinu potrošio na krijumčare.Za one koji odlaze na teritoriju pod kontrolom ID, opasnost je još i veća. Brojni su krijumčari uhvaćeni i smaknuti dok su pokušavali pronaći jezidske robove.Ali Šrem insistira da se rizici isplate “Kada god nekoga spasim, to mi daje snage i vere da nastavim dok ih ne spasim sve.”
U nekim slučajevima krijumčari slede tragove iz oglasa i druge deliće informacija koje su prikupili kako bi našli Jezide. U drugima, sami taoci traže pomoć, i nude ključne detalje svojih lokacija – ime provincije ili grada koje su čuli, ili neku lokalnu znamenitost koju su uočili, piše CNN.
Izmenjuju se i uče napamet brojevi šremovih telefona. Nakon što uspeju da stupe u kontakt, zarobljenik se obaveštava kada i gde da odu i sretnu se sa krijumčarima koji ih čekaju u automobilu. Zavisno od okolnosti spasavanja, siguran izlazak sa teritorije ID može trajati danima, ili čak nedeljama, a uključuje prebacivanje iz jednog vozila u drugo, kao i čekanje u sigurnim kućama.
Dilin je jedna od onih koje su spasili Šrem i njegov tim krijumčara. Odvojena je od muža kada su ID militanti pregazili provinciju Sindžar. Poslednji put kad ga je videla bio je odveden, s rukama u vazduhu, zajedno sa drugim muškarcima iz njihovog sela.Ona i njena deca odvedeni su u Mosul zajedno sa drugim ženama i devojčicama, “Odvojili su one koje su lepe, i naterali da maknemo marame, kako bi videli koje su najlepše.”
Prebacivali su je od mesta do mesta, sve dok je nije kupio borac ID koji je redovno silovao.“Prisilili su me, i pretili su mojoj deci”, kaže Dilin, prisećajući se pet meseci koje je provela zatvorena.Dok su Dilin koristili kao seksualnu robinju, njena sedmogodišnja ćerka Aiša bila je prisiljena da raditi do kasno u noć u podrumu njihove zgrade, gde je sastavljala bombe za Islamiste.
“Pravila sam bombe”, priča Aiša tiho, igrajući se sa svojim kosom. “Bila je još jedna devojčica stara kao i ja i njena majka. Pretili su da će ubiti devojčicu ako ne budem radila s njima.”“Obukli bi nas sve u crno i bio je nekakav žuti materijal i šećer i prašak. I mi bi to vagale na vagi i zatim bi ih zagrevale i pakovale.” Kaže da bi zatim ID-ov militant dodao žice za detonator.
Dilin je živela u strahu da će Aišu razneti eksplozija, ili da će, ako još uvek budu bile zatvorene do devojčinog sledećeg rođendana, i ona biti prodata u seksualno roblje. Pa kada je ID-ov borac kom je pripadala otišao u vojnu operaciju, imala je šansu za beg. Kontaktirala je Šrema i zamolila ga za za pomoć u begu.“Došle smo do telefona uz pomoć jedne druge žene, stupile smo u kontakt s Abdulahom. Molila sam ga da požuri i dođe po nas pre ćerkinog osmog rođendana, jer će mi je oduzeti.”
Šrem joj je rekao da se nađe s osobom iz njegove mreže u obližnjoj džamiji sledećeg dana, a zatim je izvukao nju i njenu decu iz teritorije ID.Sada, godinu dana nakon oslobađanja, Dilin koja živi u izbegličkom logoru u iračkom Kurdistanu, kaže da je još uvek proganjaju stvari kroz koje je prošla “Ne mogu zaboraviti šta se dogodilo.”Njen muž se još uvek vodi kao nestao, ali se pretpostavlja da je mrtav, a Dilin insistira da “za svoju decu, ja moram preživeti.”
Šremova sestra jedna je od tih žrtvi, koje su uspele da kontaktiraju s druge strane neprijateljskih linija.“Osam meseci nisam znao ništa o njoj”, priseća se. “A zatim me je nazvala iz grada Anbara. Tamo je živela žena jednog borca ID koja joj je dala telefon i rekla ‘Možda ćeš moći da se spasiš.”Spasao je nju i njenog najmlađeg sina, petogodišnjeg Saifa, ali još nije uspeo da locirati dva starija sina, koji su poslati u ID kampove za treniranje, kao ni sestrinu 13-ogodišnju kćer, koja je odvedena da bi je prodali u roblje.
Hiljade Jezida ostalo je zarobljeno unutar teritorija pod ISIS-ovom kontrolom, i Šrem se boji da ponestaje vremena za njihovo spasavanje od radikalizacije. Poziva međunarodnu zajednicu da krene u akciju.“Da se radi o 50, a ne 5.000 Evropljana koje ID svakog dana siluje, da li bi Evropa ostala tiha? Jasno da ne. Vršile bi se operacije… sve bi se učinilo da spasu”, priča Šrem.“Ali 5.000 Jezida siluju, nihova se deca treniraju i pretvaraju u hodajuće bombe, i niko ne čini ništa. Mi smo napušteni.”
Iako su prošli meseci od spasavanja, Saif još uvijek pokazuje posledice ID-ovog ispiranja mozga.
“Kada je Saif po prvi put izašao, bio je poput divljeg stvorenja”, priseća se Šrem. “Nismo mogli ni da pričamo s njim. Još je uvek primenjivao ID-ov mentalitet – da su svi neprijatelji.”“Borci ID odveli su ga u svoju školu, i tamo učili da je džihad najbolja stvar u životu". Kada ga Šrem pita čime bi se radije igrao, loptom ili pištoljem, dečak ne okleva. “S pištoljem”, insistira.Dilšad, drugi dečak kojeg je zarobio ISIS, prošao je kroz isto ispiranje mozga. Njegova majka Samira kaže da je bio spreman da postane krvnik ID-a.
“Rekli su ‘Idemo u kamp da treniramo borbu za Islamsku državu’. Tamo je bilo velike i male dece”, objašnjava Dilšad.“Trčali smo i čitali Fathu (prvo poglavlje Kurana) i nisu nam dali da pijemo vodu. Reli su da je to zbog toga da bi nas istrenirali.”
Kasnije je dečak prodat jednom militantu.“Bio je krvnik, ubijao je ljude, klao ih”, seća se Dilšad. “Rekao bi ‘Sada ih ti ubij sa pištoljem’ ali ja sam rekao da ne mogu da ubijem.”
“On bi odgovorio ‘OK, onda ćeš ih ubiti sledeći put’. Ja sam rekao ‘Zašto ubijaš ljude predamnom?’, ‘Tako, da naučiš’. Ubijao je ljude sabljom… rekao je da su nevernici.”
“Prvi put kada sam video kako ih ubijaju ispred mene bio sam uplašen, ali kasnije se više nisam toliko bojao.”Dilšad kaže da mu je militant ID rekao da mu je poput sina, i da ga je podsticao da pobije članove svoje prave porodice.Samira priča kako se vremenom, njen sin zbližio s krvnikom.“Moj nam sin nije pretio, ali me je pitao – ‘Šta bi ti mislila ako bih ja ubio?’ Zaplakala sam. Rekla sam ‘Kako možeš ubijati nevine?”Nakon više od godine dana provedenih u ropstvu, Samira i njena porodica spaseni su pre nego što je Dilšad pretvoren u ubicu.Saih i Dilšad su sretni, ali mnogi drugi, uključujući Saifovu braću, ostali su na teritoriji ID.
(Net.hr)
