Mesto okruženo Andima bilo je idealno za Šaeferov monstruozni projekat osnivanja sekte koja je funkcionisala poput države u državi, a u kojoj su se dogodili strašni zločini. Sekta je bila poznata pod nazivom Kolonia Dignidad.
Čileanska vlada u početku je ignorisala događaje u Paralu, ali onda je usledila saradnja s Pinočeovim režimom, pa je u koloniji počela praksa koja se može opisati pravim terorom – deca su pri rođenju odvajana od roditelja i odgajana su u tzv. vrtiću smeštenom u koloniji. Muškarci i žene bili su takođe odvojeni i često drogirani, dok je Šaefer seksualno zlostavljao dečake, a povremeno i devojčice.
Mesto je služilo i kao utočište za odbegle naciste, kao što su bili Valter Rauf, 'izumitelj' plinskih komora i zloglasni Jozef Mengele zbog čega je međunarodna zajednica često u Čile slala zahjeve za njihovo izručenje, ali ih je Pinoče ignorisao. Sve se naime i odvijalo s Pinočeovim znanjem, ali i blagoslovom, a njegov šef tajnih službi, general Manuel Kontreras često je posećivao koloniju. Zahteve je slala i CIA, kao i Centar Simon Vizental.
Ova priča je ispričana i u filmu "Kolonija" u kojem glavnu ulogu ima Ema Votson, a koji uskoro stiže u bioskope. Radnja se događa sedamdesetih godina, dok je kolonija još postojala, a Votsonova glumi devojku čijeg su verenika oteli Pinočeovi agenti, a kako bi ga spasila odluči da se priključi kultu, iz kojeg nikada niko nije izašao živ. U koloniji trpi razne torture, svaki dan je tuku, dok ona svakodnevno obrađuje zemlju, kuva, čisti...
I prava Kolonia Dignidad živela je uglavnom od poljoprivrede kojom su se bavili članovi sekte. Mesto je bilo okruženo bodljikavom žicom, imalo je čak i nadgledni toranj, reflektore po čitavom posedu, te hangar sa oružjem u kojem se nalazio čak i jedan tenk. Šaefer je u koloniji uveo strogu disciplinu, kojom je hteo da uspostavi potpuno čistu duhovnost, a one koji se te discipline nisu pridržavali bi pretukli, mučili i drogirali kako bi postali poslušni. No, sam Šaefer se te discipline nije pridržavao.
Pre svega se to odnosilo na to kako je gledao na seksualnost – silovao je i mučio dečake, a nakon raspuštanja kolonije 11 porodica ga je tužilo zbog seksualnog zlostavljanja. Osim što su u koloniji bili zatvoreni izmanipulirani članovi sekte, dok je trajala Pinočeova diktatura bio je to i centar za mučenje čileanskih tajnih službi.
Amerikanac Majkl Tauvnlej, sin jednog od šefova Forda koji je radio za CIA-u u Čileu i Venecueli, za Koloniju Dignidad je dizajnirao sobu za mučenje. Touvnlejl je bio i i Pinočeov plaćeni ubica, a 1976. godine optužen je za ubistvo bivšeg čileanskog ministra spoljhih poslova Orlanda Leteliera. Tauvnlej danas živi u Americi u programu zaštite svedoka.
Članovi sekte živeli su po sobama, a u svakoj po njih pet ili šest. Nisu imali nikakvih posebni ličnih stvari, osim pidžama, jednu presvlaku za rad, jednu za odmor, i nedeljnu zalihu donjeg veša. Sve ostalo, uključujući cipele, bilo je zaključano u ormarima.
Svako jutro su zajedno doručkovali, uvek mleko i hleb premazan marmeladom, a onda bi išli da rade – muškarci zahtevne fizičke poslove, a žene 'laganije', poput kuvanja, čiščenja i spremanja štala, dok su neke radile i kao medicinske sestre.
U zajednici nije bilo telefona, televizije i kalendara, a članovima je bio zabranjen i seks. Ni danas se ne zna šta se dogodilo sa 1.100 ljudi, koji su nestali u koloniji. Kolonija kakva je bila se raspala nakon raspada Pinočeovog režima, iako je zapravo postojala još neko vreme, ali pod imenom Vila Baviera. Pod tim imenom postojala je sve do 2013. godine.
Šaefer je 1997. pobegao iz Čilea kada su krenule optužbe o seksualnom zlostavljanju, a uhapšen je 2005. godine u Argentini i isporučen Čileu. Dobio je 20 godina zatvora, ali umro je u zatvoru 2010. godine od srčane bolesti.(Express.hr)
