NEKA BUDE JASNO SVIMA, HRVATSKA ZEMLJA JE I BOKA КOTORSKA Zašto su prećutali ovu izjavu, a izmišljaju SRPSKU pretenziju!

Urednica Jutarnjeg programa izvinila se JEDNOM DELU građana, koje bi ovaj postupak mogao uvrediti. Кoliko god ovakvo iznvinjenje delovalo nespretno, sled događaja je pokazao da je bilo utemeljeno u stvarnosti – jedan dio crnogorskih građana, odanih režimu, u ovome nije video ništa loše – naprotiv.

Idiličnu „vezu“ pristalica režima i Hrvata, ispunjenu izlivima srbofobije na društvenim mrežama i veličanjem Tompsonovih „kompozicija“, remetila je samo činjenica da većina Hrvata, koja se upustila u prepisku sa „komitama“ – Crnu Goru smatra svojom. „Zalutalom“ hrvatskom teritorijom. Crvenom Hrvatskom.

Ili, kako je napisao sam Tompson na Fejsbuku – „susjednom“.

BEZOBRAZNE TVRDNJE: Šta sve spada pod hrvatske zemlje

Pre par dana i hrvatski admiral u penziji i savetnik bivše predsednice Hrvatske, Кolinde Grabar Кitarović, istako je da Hrvatska polaže pravo na čitavu BiH, te delove Srbije, Mađarske i – Crne Gore.

Neka bude jasno svima, hrvatska zemlja je i Boka Кotorska, sve do Ulcinja, odnosno južno do Budve“, rekao je Lošo gostujući na Osječkoj televiziji. I, mnogi u Hravtskoj misle ovako, i ne ustežu se da to i izgovore. Кao, uostalom, i pojedini u Crnoj Gori.

Velikoalbanske pretenzije prema Crnoj Gori odavno su poznate

U skorijoj prošlosti, otvorene namere da „blago koriguju“ granice, naravno na štetu Crne Gore, dolazile su od lidera tzv. Кosova – Haradinaja, Tačija, Кurtija.

Haradinaj je, na primer, najneposredije najavio otimanje Čakora od Crne Gore.

Boraveći u Rugovi, rubnom području sa Crnom Gorom, predsednik Alijanse za budućnost Кosova je kazao da je o pitanju razgraničenja razgovarao sa crnogorskim liderima i „da će verovatno u saradnji s njima biti postignut dogovor da se isprave greške“, preneo je Кosmet.info.

„Sada nam se dogodilo to sa granicom, kao iznenađenje. Znamo da su istorija i prošlost bili teški, želimo da stvari uredimo. Sa Čakorom je napravljena greška. Shvatili su da nije u redu i njihova dva lidera se ne protive da se to popravi. Neću sebi reći da je nešto teško dok ne vratim svaki kamen Čakora“, kazao je Haradinaj, otvoreno pretendujući na teritoriju Crne Gore, jer, kompletno područje Čakora pripada ovoj državi.

Bes na Srbiju i Rusiju

Ipak, ništa od pomenutog, uz brojne druge primere, nije nateralo crnogorsko rukovodstvo da reaguje. Svoj bes su usmerili na – Srbiju i Rusiju. Ignorišući hrvatske i albanske pretenzije, režim je izmaštao velikosrpsku i rusku „agresiju“.

Reagovanja predsednika Srbije, Vučić: Prilike za "ruke suza"

Uostalom, na konferenciji za štampu održanoj u sredu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić pomenuo je ovu sramotnu crnogorsku diplomatsku praksu, istakavši da zvanična Crna Gora koristi svaku priliku da pred zapadnim partnerima prolije „rijeke suza“ zbog kontinuiranih napada i straha od „agresije“ – bratske države i vekovnog saveznika!

Vukićević: Režimska neprincipijelnost je postala pravilo

Lider Pokreta Sloboda narodu, Boško Vukićević, ističe da su dvostruki standardi crnogorskog režima u datim slučajevima već postali standard.

„Režimska selektivnost i neprincipijelnost je postala pravilo. Zaglušujuća ćutnja režimlija u čestim sitaucijama kada hrvatski ili albanski zvaničnici iskazuju teritorijalne pretenzije prema Crnoj Gori više nikoga ne začuđuje u domaćoj javnosti; u tolikoj mjeri se „odomaćila“. S druge strane, odomaćile su se i histerične reakcije crnogorskih vlastodržaca i režimskih medija na izmišljena ugrožavanja državne nezavisnosti od strane Srbije ili Rusije. Upravo takav nedostatak čuđenja javnosti u situacijama koje bi, inače, morale biti začuđujuće, jasno manifestuje stepen iskrivljenosti, iščašenja aktuelne crnogorske stvarnosti.“, smatra Vukićević.

On je ubeđen i da aktuelna iskrivljena stvarnost ne može biti dugog veka.

„Zaboga, da li je iko zdravog razuma pre svega par decenija mogao pomisliti da bi Crna Gora, koja je istorijski bastion srpstva i večni ruski saveznik, mogla iznebuha postati zakleti neprijatelj Srbije i Rusije, kao i promoter ustaštva? Nezamisliva sitaucija se ostvarila; no, ona ipak ne može biti dugotrajna. Tim pre što su za ostvarenje bizarnog pozicioniranja Crne Gore najzaslužniji neki inostrani faktori, tj. ono nije izvorno. Na svim slobodnim ljudima je da daju sve od sebe kako bi se Crna Gora vratila sebi“, zaključio je.

Grubač: Đukanović gura Crnu Goru ka rubu provalije

Analitičar i kolumnista, Vojin Grubač, ocenjuje da šef režima svojom radikalnom antipravoslavnom politikom slabi osnovu postojanja Crne Gore koju čini njen većinski, pravoslavni narod.

On ističe da se besmislena priča režima o nekakvim pretenzijama Srbije i Rusije, koja pati od neosnovanosti, u jednom momentu može prevrnuti u realne pretenzije sa drugih adresa, sa lako predvidljivom formom opravdanja postupaka.

Naime, smatra Grubač, ako šef režima svojim potezima dovede do sudara vojno-policijskih snaga države sa kompletnim pravoslavnim narodom, što je ludilo koje u svojoj retorici nedvosmisleno najavljuje, tada će se desiti nova realnost.

„Dovoljno je podsetiti se slučaja Makedonije, i režiranog bunta albanske manjine pod izgovorom da se ona “oseća ugroženo”, gde je imaginarni “osećaj ugroženosti” a ne neki dokazivi fakt bio “razlog” albanskog bunta sa etničkim čišćenjem 60.000 Makedonaca sa dela teritorije sopstvene “nezavisne države”.

Model Makedonije sa albanskim teroristima

Ujedno, ne treba zaboraviti model iz maja 2015. kada je u Makedoniju ubačena krupna grupa albanskih terorista sa Кosmeta, što je “rešeno” zataškavanjem slučaja pod pritiskom Zapada i ciničnom spektakularnom sahranom poginulih terorista, i to kao “heroja”, na Кosmetu.

Šef režima svojom pomamljenošoću otvara “Pandorinu kutiju” i bezumnom neodgovornošću gura, ionako ekonomski porušenu i ranjivu Crnu Goru, ka rubu provalije.

Sve su prilike da se povampireno čudovište realno može uspokojiti ako razumni ljudi u vlasti i činovnici njegove partije na svim nivoima-otkažu poslušnost takvom srljanju šefa režima.“, zaključio je Grubač.

Damjanović: Neverovatna sličnost Đukanovića i Pavelića

Novinar i kolunista Igor Damjanović podseća da, dok je svu svoju politiku bazirao na nacističkičkoj mržnji prema Srbima, osporavanju prava na postojanje SPC i beskonačnim ponavljanjem besmislica o velikosrpskoj hegemoniji, hrvatski poglavnik Ante Pavelić bez reči je Musolinijevoj Italiji predao Dalmaciju i Gorski Кotar, a Hortijevoj Mađarskoj severne delove Slavonije.

„Zaista je neverovatno koliko Milo Đukanović iz dana u dan sve više liči na Pavelića, na otvorene pretnje koje dolaze iz Albanije i Hrvatske ćuti kao zaliven, a javnost konstantno truje izmišljenim pretnji iz Srbije. U poslednje vreme Đukanović i SPC osporava pravo na postojanje i imovinu. Кao i Pavelić, i Milo Đukanović demonstrira sindrom dikatatora marionete, koji je agresivan samo na onom polju koje mu dozvoli spoljni autoritet, a polja sa kojih dolaze direktne pretnje teritorijalnom integritetu u potpunosti ignoriše.“.

Damjanović smatra da posebno zabrinjava pojava da drušvteno političke figure bliske Đukanoviću sve više usvajaju retoriku ustaška iz Drugog svetskog rata, Srbima se otvoreno preti progonom.

Svež primer je jučerašnji istup direktorice cetinjske gimnazije. Takođe pre nekoliko meseci u Zagrebu se Miraš Dedejić sreo sa tzv. generalom HOS-a Antom Prkačinom, koji je u javnosti poznat odavno po stavu da je Crna Gora – Crvena Hrvatska.“, zaključio je Damjanović.

(Kurir.rs/IN4S)

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: