Prema ovoj odluci, BiH je naloženo da toj osobi omogući besplatnu medicinsku i psihološku pomoć, te da joj uputi javno izvinjenje. U saopštenju se navodi da je ovo prva odluka protiv BiH pred UN Komitetom protiv torture, u kojoj se odlučivalo o predstavci žrtve seksualnog nasilja.
„Ovu odluku smatramo revolucionarnom, ne samo na nivou naše države, već i globalno, jer je ovo prva odluka pred ovim telom u kojoj se odlučivalo o predstavci žrtve ratnog seksualnog nasilja, te prva odluka Komiteta o predstavci pojedinca kojom se ispituje primenjivost zastarnih rokova na zahteve za naknadu štete u predmetima mučenja“, izjavila je Adrijana Hanušić - Bećirović, viša pravna savetnica TRIAL-a u BiH.
NE PROPUSTITE
U novembru 2017. godine, žrtva ratnog seksualnog nasilja iz BiH koju je zastupala nevladina organizacija TRIAL BiH, podnela je pred UN Komitetom protiv torture predstavku protiv Bosne i Hercegovine.
Predstavka se odnosila na neuspeh bh. vlasti da ispune Konvencijom preuzete obaveze i žrtvi ratnog seksualnog nasilja omoguće efektivno i provodivo pravo na adekvatnu i pravednu naknadu, kao i što potpuniju rehabilitaciju.
U odluci UN Komiteta protiv torture još je navedeno da BiH mora da uspostavi efektivni sistem reparacija na državnom nivou, kako bi se pružili svi oblici reparacije žrtvama ratnih zločina, uključujući žrtve seksualnog nasilja.
BiH je obavezna i da pripremi i usvojiti okvirni zakon koji bi jasno definisao kriterije za sticanje statusa žrtve ratnih zločina, uključujući seksualno nasilje i utvrdio koja su specifična prava zagarantovana žrtvama u celoj državi.
Pravna pomoć preživeloj ratnog seksualnog nasilja je započela u krivičnom postupku pred Sudom BiH, što je rezultiralo time da je to bio drugi slučaj u kojem je u junu 2015. godine presuđeno da se žrtvi isplati naknada nanete štete u iznosu od 30 hiljada konvertibilnih maraka (oko 15 hiljada evra).
S obzirom da počinilac ratnog zločina seksualnog nasilja nije imao imovine i da dosuđeni iznos nije bilo moguće naplatiti, izvršni postupak se nije mogao provesti do kraja.
„Pošto u BiH ne postoji Fond iz kojeg bi se u ovakvim situacijama automatski obezbedila naplata dosuđenog iznosa, jedina mogućnost koja bi žrtvi nakon neuspešno provedenog izvršnog postupka teoretski preostala bila bi pokretanje parničnog postupka kako bi se utvrdila supsidijarna tj. dodatna odgovornost entiteta i države za naknadu pričinjene štete“, navedeno je u saopštenju.
Međutim, odlukom Ustavnog suda BiH iz 2014. godine zauzet je stav da tužbeni zahtevi za naknadu štete u parničnim postupcima usmerenih protiv entiteta i države, zastarevaju od tri do pet godina u skladu sa Zakona o obligacionim odnosima. Zbog toga su ovakvi tužbeni zahtevi odbacivani pred domaćim sudovima, zbog čega je žrtva ostala bez efektivnog pravnog lijeka za ostvarivanje naknade štete, navedeno je u saopštenju TRIAL Internešnela BiH.
(Kurir.rs/Beta/Foto: Profimedia)
NE PROPUSTITE
