U partnerskoj zajednici ćerka mu se rodila 2007. godine, a problemi su krenuli kada je baka sa kojom je porodica živela počela da dete fizički zlostavlja. On se odmah usprotivio, ali je njegova partnerka onda počela da ga fizički zlostavlja a situacija se nije popravila čak ni nakon prijava policiji, piše Glas Slavonije.
Dete je jednom vaspitačicama ispričalo da je “mama davila tatu” i onda se u priču uključio i Centar za socijalnu zaštitu. Ali, bez rezultata. Majka je posle godinu dana odlučila da se odseli, i posle toga više nije dozvoljavala ocu da viđa ćerku.
"Kakvu sam torturu sve to vreme proživljavao samo ja znam. Stavljala mi je nož po grlo, pretila da će me iseći na komade, bacala na mene tanjire sa vrućom hranom, mlatila me, pljeskala, cepala mi odeću... sve to pred detetom. Sve sam podnosio samo da mi ćerku ne odvede jer sam znao da će ovako završiti. Moja bivša partnerka radi visokopozicionirani posao u vrhu državne uprave i koliko ima moćnih veza osetio sam nebrojeno puta. Sistem socijalne zaštite, blago rečeno, ni inače nije sklon očevima, a u mom slučaju, kada ideš da se boriš protiv nekog “njihovog”, još manje", ispričao je nesrećni čovek.
Da apsurd bude veći, on tvrdi da je za svako nasilje bio odvođen u policiju i njega bi krivili. Čak i kada je odvela dete tražio je zaštitu od države, ali dve godine sudije nisu donele čak ni privremenu meru kako bi mogao da viđa ćerku.
"Alimentaciju plaćam, ne odustajem, a u međuvremenu primam pretnje smrću od njene porodice. Kako je mom detetu ne smem ni da pomislim", priča G.Z.
Oliver Čanić iz Udruženja za ravnopravno roditeljstvo objasnio je da su očevi u pogledu dodele starateljstva nezadovoljni iz puno razloga. Ne mogu uopšte ili retko viđaju decu, iako su se intenzivno pre razvoda bavili detetom i imali s detetom odnos pun ljubavi i privrženosti. Institucije su prema očevima neprijateljske, a protokol o zaštiti od nasilja u porodici potpuno zanemaruje mogućnost da majka može biti nasilna. U skladu s time, ističe Čanić, policija i centri za socijalnu zaštitu kao i sudovi imaju rodno pristrasnu percepciju o ocu kao univerzalnom nasilniku u porodici.
Žene, kažu u udruženju, kada se odluče za razvod, često izmišljaju nasilje u porodici i to koriste kao oružje u brakorazvodnim parnicama. A sistem ih u tome podržava.
"Prema izjavama brojnih očeva, u praksi muškarac dolazi da vidi decu ili po svoje stvari, a žena zove policiju koja dolazi, odvodi i pritvara supruga bez obzira na to što na terenu policijski službenici ne nalaze nikakve znakove nasilja. Sledećeg dana on bude izveden pred sudiju za prekršaje. Može govoriti šta god hoće, ali će u raspravni zapisnik ući ono što piše u prijavi, dakle ono što je rekla supruga. Na temelju toga biće izrečena presuda i sad 'nasilnik' ima izbor: da potpiše zapisnik, čime presuda postaje pravosnažna ili da ode u zatvor. Većina potpiše i ne čitajući sve što se traži samo da ne ode u zatvor", objasnili su oni.
(Glas Slavonije)
