Objavi presude prethodila je obrana Gozdenovića koji je u potpunosti negirao optužbe detaljno opisavši poznanstvo s D.D.
"Upoznao sam ga u Umagu gde sam izvodio neke građevinske radove, bio je dobar radnik pa sam ga doveo u Rijeku gde sam mu našao smještaj, najpre na Pulcu, potom na Zametu. No, on je jako pio, nigde se nije mogao zadržati pa sam mu ponudio s eštaj u mojoj garaži. Sve sam građevinske poslove ugovorao ja, on je radio, ali kad bi popio bio bi neugodan i ne bi završio poslove. Svi investitori kod kojih smo radili rekli bi da je neugodan kad se napije. Ja sam ga povezao s vlastitim članovima porodice, vodio ga u Prijedor, pa u Ljubiju, tražio sam njegovu tetku, kćer mu pronašao u Norveškoj i polusestru, ali se nigde nije zadržavao dugo, a niti ih je kontaktirao. Ja sam najviše iskorišćavan, ja sam bio njegov rob i žrtva, ali nisam znao što ću s njim", branio se optuženi Gozdenović.
"Ja sam bio human čovek, kupovao sam mu cigarete i nosio hranu, a znali smo biti više gladni nego siti u periodu kada nije bilo građevinskih poslova. Živeli smo kako smo mogli, nije bio oštećen", odgovorio je Gozdenović.
Iz iskaza ispitanih svedoka, investitora, čulo se da je oštećeni radio 10 do 12 sati dnevno te da je optuženi sklapao ugovore o izvođenju radova i uzimao sav novac, a oštećeni je dobijao samo jedan obrok dnevno. Bez naknade je živeo u garaži deset godina, bez vode, prozora, s jednom ventilacijom, piše Novi list.
