"Odluka o usvajanju odraz je našeg stava o humanom življenju. Smatramo da bi svako dete trebalo da odraste, obrazuje se i dobije jednaku priliku za lični razvoj. Nažalost, globalno gledano, milioni dece nemaju tu priliku'', počinje svoju priču Helena. Kaže da su oni lako doneli tu odluku i uopšte se nisu opterećivali izazovima usvajanja.
''Imali smo svoj cilj i nadali se da ćemo što pre pružiti nekom detetu topli dom, roditeljsku ljubav i pažnju, vaspitanje i priliku da na zdravim temeljima gradi svoj život i budućnost'', priča majka danas 10-godišnje devojčice i dečaka.
Prisetila se kako je izgledao celi postupak.
Deca su do dolaska u Hrvatsku živela u domu za nezbrinutu decu u Africi, pa nas je zanimalo kako je sve izgledalo kad su došli.
''Kad smo prvi put ušli u kuću, ponašali smo se kao da smo jutros izašli iz kuće i da se sad vraćamo iz parka'', s osmehom se priseća majka dvoje dece.
Već nakon šest nedelja deca su počela da koriste hrvatske reči u međusobnom razgovoru. Brzo su naučili jezik.
Danas su deca uspešni i predani mali sportisti i odlični učenici. Dobro su prihvaćeni u društvu, otvoreni za prijatelje, radosni i srećni kao i sva druga deca oko nas.
''Mislim da niko iz našeg užeg okruženja, a ni oni sami ne primećuju razliku u boji kože. Usvajanje nije zabranjena tema, ali niko o tome ne govori. Mi smo jedinka, porodica, i zaista ne poznajem veću ljubav od one koju osećamo jedni za druge. Mi smo njihovi roditeljii, a oni naša deca, sada i zauvek'', kaže presrećna majka.
''Svi ljudi koji imaju mogućnosti, bez obzira na to jesu li se ostvarili kao roditelji ili ne, trebalo bi se odvaže i postanu roditelji-usvojitelji ili udomitelji. Koliko god je put izazovan, ono što vas čeka na kraju je blagoslov, nezmerna sreća i nagrada'', poruka je Helene svima koji razmišljaju o usvajanju.
Kurir.rs/ Dnevnik.hr
Foto: Profimedia/ Ilustracija
NE PROPUSTITE
