Srbija je zemlja sporta! To je već odavno svima jasno. Uspesi u sportu su kod nas nekako postali normalni, kad već ne možemo da se dičimo politikom, kad nas već tu svi gaze, u sportu smo uvek mogli da pokažemo kako smo bolji od ostalih, jednostavno, da smo najbolji.
Mnogo radosti
Od odbojkaša i odbojkašica, vaterpolista pa sve do košarkaša gotovo da nije prošla godina ili leto a da nas neko od njih nije obradovao nekom medaljom. Svako od njih nam je donosio mnogo radosti i mnogo lepih trenutaka, ali uz dužno poštovanje svima, dva imena se izdvajaju, Novak Đoković i Ivana Vuleta.
Oni se više ne takmiče s drugima, konkurenciju su odavno ostavili iza sebe, oni se takmiče sami sa sobom, i to već nekoliko godina, i opet pobeđuju. Taman kad pomislimo da nema dalje, da su sve osvojili, da su sve postigli, oni nas demantuju i postave sebi nove ciljeve. To je ono što ih čini šampionima, pravim šampionima. Konstantna glad za trofejima, za pobedama, za samoprevazilaženjem ono je što ih je i dovelo tu gde jesu.
To se najbolje videlo odmah posle završenog takmičenja u Budimpešti, gde je zlatna Ivana u miks zoni novinarima rekla sledeći cilj, mada taj cilj se zna otkad je kročila na zaletište, otkad je počela da trenira - zlatna medalja na Olimpijskim igrama u Parizu sledeće godine. Nemamo sumnje da će naša atletičarka učiniti sve da dođe do toliko željenog zlata sa najveće svetske smotre, valjda su je sve nepravde i svi pehovi koji su joj se desili kroz karijeru i ojačali i podstakli da radi još jače, još bolje, i ova medalja je samo plod rada i odricanja.
Toliko dugo čekano zlatno sa Svetskog prvenstva na otvorenom zasijalo je oko vrata naše najbolje atletičarke. Samo ona je uspela da prebaci magičnu granicu od sedam metara, i to ne jednom, već dva puta. Prvo 7,05, a onda i 7,14 za najbolji rezultat ove godine u skoku udalj i nacionalni rekord, koji je, naravno, sama prethodno postavila. Sada već ono čuveno četvrto mesto iz Londona 2017. godine, kada je imala skok koji je možda bio i veći od ovih 7,14 iz Budimpešte, ali je zbog loše pričvršćenog broja registrovan znatno lošijim rezultatom, nekako je stajalo Ivani nad glavom, ali u glavnom gradu Mađarske se sve nekako vratilo, sve se namestilo.
Iznad konkurencije
Možda je malo i prepotentno, ali uz dužno poštovanje svim atletičarkama koje su skakale sa Ivanom, ova zlatna medalja se i nije dovodila u pitanje. Naša kraljica je toliko bila iznad konkurencije, sa akumuliranim iskustvom, sa toliko medalja sa velikih takmičenja da jednostavno nije ništa moglo da se desi, ništa nije moglo da pokvari ovaj veličanstveni dan za srpsku kraljicu sportova. Ivana je tako kompletirala zlatne medalje sa svetskih i evropskih prvenstava na otvorenom i u dvorani. Posle Minhena i Beograda 2022. i Amsterdama i Birmingema 2016. i 2018, na red je došlo i ovo zlatno odličje iz zemlje naših komšija.
NE PROPUSTITE
Dan je upotpunio čovek koji zapravo prevazilazi mogućnosti čoveka. Kad god pomislite da je gotovo, da je kraj, da nema dalje, tek tad on stupa na scenu. Nikad ne pomislite da je kraj dok on to ne kaže. Novak Đoković je u još jednom epskom finalu savladao neverovatnog Karlosa Alkaraza sa 2:1 u setovima. Posle skoro četiri sata igre, spasene meč-lopte, Novak nije poklekao i izdigao se poput feniksa i uspeo da osvoji svoju 39. titulu na mastersima, gde mu nema ravnog, nema mu ravnog ni ovako, samo je ostalo da osvoji još jedan grend slem i da svim kritičarima i hejterima zapuši usta. Novaku je ovo 95. titula u karijeri i deli treću poziciju na večnoj listi osvajača ATP titula sa Ivanom Lendlom, a ispred njega se nalaze Rodžer Federer sa 103 i Džimi Konors sa 109. Poznajući mentalitet našeg tenisera, nema sumnje da će pokušati i ovaj rekord da obori.
Šampioni i ljudi
To je taj novi cilj koji je odmah po završetku meča postavio ispred sebe i koji se već zna, poput Ivane, u trenucima najvećeg slavlja nikad ne gubi iz svesti potrebu za napredovanjem i za samonadograđivanjem. To je Novak, to je Ivana, a ono što ih još više čini šampionima jeste to što su pre svega ljudi - kad god bi neki naš sportista osvojio nešto, ni Novak ni Ivana nisu propustili priliku da čestitaju i da zapravo pokažu ono što je najbitnije i što se najviše ceni, a to je da pre svega treba biti čovek. Nema sumnje, ono što je Novak Đoković u tenisu, to je Ivana Vuleta u atletici. Nema im ravnih, ostala su još samo dva cilja, za Novaka je prva prilika US open, za Ivanu je to Pariz 2024.
Verujemo u njih i znamo da će to i ostvariti, jer to su oni, gladni trofeja i pobeda kao i prvog dana. Znajući njih, neće propustiti priliku da pokažu ono od čega su napravljeni, od čega su satkani, a to je potreba da pokažu svima da su najbolji i tako će biti sve dok budu „plesali“. Novak u igri sa reketima, a Ivana po tartanskoj podlozi.
Ne krije srbofobiju
Rene Stabs opet pljuvala po Novaku
Bivša australijska teniserka Rene Stabs teško je preživela trijumf Novaka Đokovića nad Karlosom Alkarazom u Sinsinatiju. Ova hejterka smatra da je poen koji je Noletu doneo titulu na mastersu u Americi bio neregularan. Stabsova je svojim blamantnim komentarom na društvenim mrežama još jednom potvrdila da ne može da smisli srpskog tenisera.
- Neverovatan meč. Neverovatno, ali sam isto tako veoma sigurna da je loptica dirala mrežu na meč-loptu. Poslušajte dobro zvuk i pogledajte reakciju Karlosa Alkaraza. Ne bih da oduzmem ništa od Novaka, kakav trud, ali je to baš bez veze ako je istina - napisala je Rene Stabs na Tviteru.
Australijanka se i ranije isticala po neopisivoj mržnji prema Srbinu. Govorila je da nije Novakov fan, optuživala ga da lažira povrede, glumi žrtvu i pljuvala srpske navijače. U februaru ove godine pokazala je Stabsova koliko patološki mrzi Srbe, kada je rekla da je gledala nekoliko propagandnih filmova o Srebrenici i na osnovu toga rekla da su Srbi napravili genocid u Bosni. Kasnije je kroz tu prizmu komentarisala Novaka Đokovića i njegovog oca Srđana, tvrdnjama da „Srbi imaju sindrom da od sebe prave žrtve“.
Kurir sport / Miodrag Igrutinović
NE PROPUSTITE
