Dan žalosti u Brazilu nije zvanično proglašen, ali nema onog ko u utorak uveče nije pustio suzu zbog masakra u Belo Orizonteu i debakla od 7:1 protiv moćne Nemačke.Izveštači Kurira iz Rio de Žaneira bili su svedoci promene raspoloženja Brazilaca za 180 stepeni. Oni su pre kraja prvog poluvremena brže-bolje krenuli kućama, iako su samo četrdesetak minuta ranije uz sambu punili Kopakabanu nadajući se pobedi.Osim razočaranih navijača, utorak veče u Riju obeležio je pljusak kakav dosad nismo imali prilike da doživimo. Počelo je da rominja tokom utakmice, ali po njenom završetku i nebo je zaplakalo za Brazilom.
Lilo je kao iz kabla satima, toliko jako da ni heroji iz holivudskih filmova nisu mogli ništa osim da se sakriju. Prvi na koga smo naišli bio je Betmen, doduše satima pre utakmice, kad je i vreme bilo lepo. Dok se Betmen slikao s turistima daleko od svog Gotam sitija, gusarski kapetan Džek Sperou je, kilometrima udaljen od svog broda „Crni biser“, utehu potražio u ćaskanju s policajcima.Jedini raspoložen za priču bio je Čarli Čaplin, koga je pljusak naterao da se skloni u kafić na Kopakabani. Nakon što je užickao cigaretu od Kurirovih reportera, počeo je tužnu priču.
- Ajde kad su dva ili tri igrača loša, ali u Brazilu su svi bili očajni, najviše selektor Felipao (lokalni nadimak za Felipea Skolarija). U stvari, David Luiz se jedini borio - analizirao je Čarli Čaplin meč, čekajući da kiša napokon stane.A kiša... Uporna ko nemački napad, nije stala dok Avenija Atlantika nije bila potopljena, baš kao i brazilski tim, kome preostaje borba za treće mesto.
Da komšiji crkne kravaSAMO NEK IZGUBI I ARGENTINAObjašnjavajući koliko mu je teško pao poraz od Nemaca, Čarli Čaplin nam je slikovito pokazao rukom koliko fudbal znači Brazilcima, njegovom okruženju i njemu samom. Kad je dosegao najvišu tačku, pokazao je rukom na sebe.- Ja sam fanatik, bolje da nisam bio u zemlji kad se ovo dogodilo. Sad se samo nadam da će i Argentina izgubiti, pa da ćemo s njima igrati za treće mesto - rekao je Čaplin.
