LEGENDARNI ARGENTINAC OTIŠAO SA MESIJEVOG OPROŠTAJA I DOŠAO U CRNU GORU! Razlog je - NEVEROVATAN! Otvorio je dušu, pa otkrio tajne Dijega Armanda Maradone!
- Oskar Ramon Viljon stigao je u Ulcinj sa Mesijeve oproštajne utakmice, jer je želeo da ispoštuje prijateljstvo i događaj Mundijala prijateljstva. Pohvalio je ideju i poručio da bi sledeći put trebalo uključiti više mladih.
- Govorio je o Maradoni, koga je opisao kao toplog i iskrenog prijatelja, i o razlici između njega i Mesija, koju vidi u odrastanju i podršci porodice. Veruje i da će Argentina, kao i Balkan, nastaviti da rađa velike talente.
Peti Mundijal prijateljstva u Ulcinju okupio je veliki broj legendi iz svih zemalja bivše Jugoslavije, ali je jedno ime iz Argentine privuklo veliku pažnju.
U pitanju je Oskar Ramon Viljon, nekadašnji direktor fudbalske reprezentacije Argentine i to iz vremena kada je za "gaučose" igrao Dijego Armando Maradona. U prijatnom razgovoru, Argentinac nam je otkrio neke anegdote o velikom Maradoni, a dotakli smo se još nekih veoma zanimljivih tema.
Za početak, govorio je o Mundijalu prijateljstva.
- To je zaista izvanredna ideja. Jedino što bih za sledeći put predložio jeste da se pozove još više mladih ljudi, kako bi na licu mesta videli koliku i kakvu istoriju imate, a ona je zaista impresivna. Deca i mlađe generacije jednostavno moraju to da dožive i osete. Pogledajte samo memorijal prvog dana... Svi ljudi kojima je bio posvećen preminuli su mlađi od mene. Ja sam rođen 1948. godine, a najstariji među njima bio je 1951. godište, shvatate li šta vam govorim? Sama ideja događaja je spektakularna, a sve ovo što je Pavle Pepđonović napravio i izneo zaista zaslužuje dubok naklon.
Neverovatnu stvar uradio je Oskar Ramon Viljon - izašao je sa poluvremena oproštajne utakmice Lionela Mesija za reprezentaciju Argentine kako bi stigao na avion i došao u Ulcinj. Otkrio je šta ga je navelo na ovu ludu ideju.
- Prijateljstvo, bez dileme. Oko prijateljstva nema pregovora niti kompromisa. Iskreno drugarstvo je daleko važnije od bilo kakvih velikih ličnosti ili glamura. Sebi sam rekao: 'Biću na Mesijevoj oproštajnoj utakmici'. I bio sam tamo, odgledao prvih 45 minuta, a onda sam bukvalno poleteo ka aerodromu, stigao sam svega petnaest minuta pre poletanja aviona. Da nisam tako uradio, fizički ne bih uspeo da budem ovde danas. Sve sam to podneo isključivo zbog iskrenog prijateljstva, poštovanja i ogromnog truda koji Pavle Pepđonović ulaže, jer organizovati ovako nešto na ovom nivou nimalo nije lak posao.
Napravio je potom Argentinac paralelu između balkanskog i argentinskog fudbala. On smatra da balkanski i argentinski fudbal dele istu strast i onaj prepoznatljivi šmek i lukavstvo na terenu.
- Naravno! Još nekada davno, dok sam bio dete i živeo u Argentini, kada nisam ni sanjao da ću jednog dana otići u Evropu i profesionalno raditi u fudbalu, za Jugoslaviju se govorilo jedno: oni su 'južnoamerikanci Evrope'. Ta fudbalska filozofija, žar, vic u igri i mentalitet ostali su duboko urezani na ovim prostorima sve do današnjih dana.
Godinama je Oskar Ramon Viljon bio uz Karlosa Bilarda tokom nekih od najvažnijih trenutaka u istoriji fudbala. Ipak, jednu anegdotu je stavio ispred ostalih.
- Sa Bilardom postoje stotine neverovatnih priča, ali jedna mi se zauvek urezala u pamćenje. Leteli smo iz Meksika nazad za Argentinu kao novi prvaci sveta. Kod kuće nas je čekalo više od dva miliona ljudi na ulicama, prijem kod predsednika države, nacija u apsolutnoj euforiji. U tom trenutku Karlos mi prilazi, gleda me i sasvim ozbiljno kaže: 'Oskare, znaš li šta je u svemu ovome zapravo najveća stvar? To što sledeće godine verovatno ne moramo da igramo kvalifikacije!' Za njega je osvojeni Mundijal u glavi već bio završena priča, već je razmišljao samo o onome što sledi.
Otkrio je potom i kakav je legendarni Dijego Maradona bio iza zatvorenih vrata, daleko od kamera i medijske histerije?
- Bio je spektakularno ljudsko biće, pravi, iskren prijatelj. Nije imao nikakve veze sa onom drugom slikom Maradone kakvu su mediji često pravili. Bio je izuzetno topao, ljubazan, neposredan i uvek dostupan za svoje ljude. A kada ste bili Dijegov prijatelj, onda ste to bili do kraja i bez zadrške, sa svim posledicama koje to nosi.
Imao je harizmatični Argentinac priliku da iz neposredne blizine u reprezentaciji gleda i Dijega Maradonu i Lionela Mesija. Otkrio je u čemu je bila njihova suštinska razlika kada je reč o načinu vođenja tima na terenu.
- Reč je o dve potpuno različite kulture, iako su delili identičnu strast prema fudbalu i pobedama. Najveća razlika potiče iz načina odrastanja i vaspitanja. Dijego je imao sjajnu majku i divnog oca, ali su Leovi roditelji bili daleko pripremljeniji za to da stvore legendu i vode je kroz sve zamke slave. Dijegovi roditelji su bili izuzetno skromni, siromašni ljudi; dali su mu apsolutno sve najbolje što su mogli, ali njihov maksimum je bio da mu obezbede topao obrok i elementarnu brigu. Nisu imali znanja ni mehanizme da mu kažu: 'Pazi se ovoga, čuvaj se onoga, otvori oči'. To je napravilo ključnu razliku u njihovim životnim putevima. Ali što se tiče ljudskosti, i jedan i drugi su istinski spektakularni ljudi.
Za kraj, imao je i jasnu poruku - šta posle Lionela Mesija?!
- Uvek se neko pojavi, to je naša sudbina. Nekada davno imali smo Alfreda Di Stefana, pa Hosea Manuela Morena, legendu koju na ovim prostorima malo ko uopšte zna, zatim Enrikea Omara Sivorija... Kod nas u Argentini postoji izreka: samo podignete kamen i ispod njega odmah pronađete fudbalera. Imamo neiscrpan bazen talenata i neko novi će sigurno isplivati na veliku scenu. Ne mogu da tvrdim da li će dostići dimenzije i visine jednog Maradone ili Mesija, jer su to unikatne pojave, ali dolaze novi momci, i to izuzetno kvalitetni igrači i dobri ljudi. Iskreno se nadam i verujem da ista takva budućnost čeka i balkanski fudbal, da će i ove zemlje nastaviti da rađaju velike talente - zaključio je Oskar Ramon Viljon.
BONUS VIDEO: