RIJERA JE PRAVI ČOVEK ZA ZVEZDU, SAMO GA PUSTITE DA RADI: Srpski trener udario u metu - Španac čisti svlačionicu i sprema napad na Ligu šampiona!

Risto Vidaković nosio je dres FK Crvena zvezda od 1992. do 1994. godine, u vreme najveće nemaštine, sankcija i ratova posle raspada SFR Jugoslavije.

Pratite li dešavanja u vašem bivšem klubu Crvenoj zvezdi?

- Pratim, naravno. Gledam sve utakmice otkako je došao Albert Rijera. Pre toga i Dekija (Dejan Stanković op.a.) i Miloja (Vladan Milojević op.a). Bio sam na odmoru, mogao sam da gledam sve promene koje je uneo Rijera. Bilo mi je intersantno da vidim, hoće li uspeti da napravi neki rez, sa toliko promašenih igrača koje su doveli. Na pravom je putu, čisti svlačionicu. Shvatio je vrlo brzo koji su problemi. Treba da ostane duži period u Zvezdi, da napravi stil koji kod nas ne postoji.

- Nema kontinuiteta, sve je zbrda i zdola, a znamo da u fudbalu nije lako stvoriti tim koji će imati rezultate dugi niz godina. To je proces koji traje. I ona Zvezda koja je osvojila Bari stvarana je godinama. Mislim da treba imati strpljenja za Rijeru. Pravi je čovek, mislim da je Zvezda sa njim na pravom putu.

Hendikep domaće takmičenje  

- Rijeri treba dati podršku. Ono što sam video u utakmicama, morao je da proba mnogo igrača, da ih vidi, a to nije lako. Od njega se očekuje rezultat. A, on opet hoće da vidi mogućnosti svakog igrača. Kada je shvatio šta ima, počeo je da pravi ekipu po svom ukusu. Ukoliko ga puste da dovede prava pojačanja, ono što nema, napraviće ozbiljan i dobar tim. Jedini hendikep je što domaće takmičenje nije na nivou Evrope.

- To je problem za njega, jer nema kontinuitet velikih utakmica. Pametno razmišlja, vidim da ima viziju, plan i metodologiju, da kroz selekciju napravi tim kojim bi napao Ligu šampioan sledeće godine. Da je to neki period na tri, četiri sezone. Zvezda živi od prodaje igrača svestan je on toga, kao i politike kluba. Samo ga treba pustiti, dati podršku, što mislim da ima.

Radeta nema ko da čuje  

Vaš vršnjak Rade Bogdanović se pozicionirao kao analitičar, šta mislite o njemu i njegovom novom pozivu, jer se znate iz Sarajeva?

- Rade je moj drug, dobro se poznajemo. Bili smo ljuti protivnici od pionira do seniorskog tima. On za Želju, ja za Sarajevo. Kao analitičar dosta toga je pogodio, nažalost nemamo časnih i odgovornih ljudi u srpskom fudbalu koji to mogu da razumeju. Liga nam je neinteresantna, jer nije takmičarska, nema iznenađenja. Gotovo da se sve zna unapred. Ove godine malo je iskočila Vojvodina, ali teško da može da parira Zvezdi. Ne znam šta se desilo Partizanu. Vidim da je svim klubovima teško da prate Zvezdu, pre svega finansijski, jer ona jedina deset godina igra evropska takmičenja. Plus, Zvezda ima ogromnu ljudsku masu iza sebe.

- Po meni, sistem koji ne dozvoljava ostalim klubovima da se približe takmičarski Zvezdi, Partizanu i Vojvodini dovodi do toga da ljudi prestanu da budu zainteresovani da prate taj sport, jer postaje predvidiv. Da mali pobede velike, to je draž fudbala, da ima neizvesnosti. Kod nas, unazad od moje generacije uvek su Zvezda i Partizan osvajali prvenstva, a to nije dobro, jer ne privlači publiku.

Hvala Klementu, čekam poziv iz Srbije  

Da li se čujete sa Havijerom Klementeom, kojem ste bili pomoćnik kada je bio selektor Srbije pre dve decenije?

- Redovno. Svaki put kad završim negde prvenstvo, obavezno ga nazovem. Razmenimo mišljenja. On je u penziji, posvećen je unučićima, živi mirnim životom. Zahvalan sam mu na svemu. Dao mi je priliku da radim, kad sam završio licencu. Bila mi je čast što sam mu bio pomoćnik u reprezentaciji Srbije. Kako god se sve to završilo, bilo je specifično i meni mnogo drago. Ta generacija posle je otišla na SP u Južnu Afriku sa Radomirom Antićem. Mnogo mladih je počelo kod nas, a svi su posle postali oslonac srpske reprzentacije. Bilo je vredno, svaki trenutak.

Da li biste radili u Srbiji?

- Naravno. Sve zavisi kakav je projekat, o čemu se radi, koje su mogućnosti, da li se uklapamo... Nisam nikada bežao od toga. Bilo je nekih ponuda iz BiH, ali se nisu realizovale. Iz Srbije ništa. Nikada nisam bežao od svojih ljudi - smejući se komentarisao je Risto Vidaković.