DVA PUTA JE SRUŠIO PARTIZAN I NAJVEĆA JE SENZACIJA SRPSKOG FUDBALA: Nemanja Glušica otkrio kako se stvaraju pobednici!

Nemanja Glušica, trener FK Mačva je jedna od najzanimljivijih priča srpskog fudbala.

Partizan redovna mušterija  

Njegov najveći dosadašnji trenutak svakako je eliminacija Partizana u Kupu Srbije u oktobru 2025. godine, kao i pobeda nad istim klubom u Superligi Srbije 1. novembra 2026. u Humskoj, koju je Mačva čekala od 1951. To je i bio povod da Nemanja Glušica da intervju za Kurir.

Kako ste videli trijumf nad Partizanom u Humskoj?

- Nema šta, pobeda nam mnogo znači. Mi smo ekipa koja je nova u ovom takmičenju. Dugo smo se tražili, kasno formirali tim. Igramo dobro, ali nikao nismo uspevali da kvalitetne predstave materijalizujemo pobedom. Ovaj trijumf nad Partizanom je podstrek za naredni period. I pre toga smo odigrali dobro protiv Zvezde, kao i protiv Vojvodine. Možda nam se negde vratilo, baš proteklog vikenda protiv Partizana - počeo je razgovor za Kurir Nemanja Glušica.

Kao da vam leži Partizan, zar ne? Pobedili ste ih dva puta, a to nije slučajnost.

- Mi smo onako... Ovo nam je treća utakmica sa Partizanom. Imamo sigurnost, videli smo da možemo da igramo sa njima. Moram reći da je u Humskoj bio lep ambijent, dobar teren i dosta publike. A, kada je tako, momci dobiju nadahnuće. Plus, ako se pridržavaš plana, onda to olakšava posao. Izašli smo sa dobrim stavom, držali se dogovora. Moji fudbaleri su junaci te pobede. Koliko su se samo dali... Koliko su kilometara istrčali... Igor Ristivojević završio je meč sa polomljenim nosom, a ima 38 godina. Imam sreću da vodim jednu dobru grupu kvalitetnih ljudi. Zajedno smo napravili dobar tim koji veruje u sebe.

Mačva pravi iznenađenja

Nije mala stvar dva puta u dve sezone pobediti Partizan. Da li ste posebno inspirisani protiv crno-belih?

- To se tako namestilo. Sve je počelo u Kupu prošle godine na iznenađenje mnogih, jer smo mi tada bili u Prvoj ligi, za stepen nižem rangu. I ta pobeda nam je dala samopouzdanje. Ne samo za Partizan, već u za sve one klubove koji su kvalitetniji od nas. Mislim da smo u Superligi sve utakmice odigrali na niovu, osim one na Marakani protiv Zvezde i to samo zato što smo bili nekompletni.

Igrali ste tri puta protiv Partizana, i to protiv tri različita trenera - Srđana Blagojevića, Saše Ilića i Aleksandra Stanojevića. Kako gledate na taj podatak?

- To su tri velika trenera i sportska radnika. I moje veliko poštovanje prema svima. Svaki od njih ima drugačiju ideju, filozofiju i principe igre, i to se videlo. U sve tri utakmice bila je drugačija taktička priprema. Prilagođavali smo se njima.

Konflikt sa Petrovićem  

Šta se to desilo posle meča u Humskoj između vas i Radosava Petrovića?

- Došlo je do čarki između ljudi sa dve klupe, kada sam krenuo ka kolegi Stanojeviću da se pozdravim sa njim. Na to što se desilo, gledam kao na neke normalne stvari. Nije tu bilo pregrubih reči. Malo se to zakuvalo što bi se reklo, ali je kratko trajalo... Medijima je to zanimljivo, razumem, ali imam veliko poštovanje prema ljudima iz Partizana i njihovim imenima i prezimenima. Neke stvari se ne iznose u javnost... Jeste interesantno, jeste da upada u oči, posebno što je sve zabeležila TV kamera, ali nema potrebe previše pisati i pričati o tome. Ponavljam, sve je bilo u granicama normale.

Vi ste stručnjak koji je radio sa najmlađim kategorijama i postepeno stigao do najvišeg ranga. Koliko je to važno za put i formiranje jednog trenera?

- Iskreno da vam kažem, mnogo je važno! Pogotovo za trenere poput mene, koji nisu imali fudbalsku karijeru. Fudbaler može da preskoči neki stepenik, ja ne! I ovo je najispravniji put. Od najmlađih kategorija, preko omladinskog pogona se profilišeš kao trener. I to je ogromno iskustvo u radu. Naučiš da barataš sa mnogo alata koje zahteva trenerski posao. Samo obrazovanje kroz edukacioni centar FSS, gde sam od najnižih licenci stigao do UEFA PRO, mnogo mi je pomoglo. Bio sam i direktor omladinske škole u Zemunu, pa pomoćnik u Mačvi... Kroz dosta uloga sam prošao i ne žalim se. Koristilo je.

Uzajamno poverenje u Šapcu  

Jedan ste od retkih trenera koji je otvoreno rekao da ne želi da menja sredinu svake sezone. Zašto?

- Jednostavno, voleo bih koliko je to moguće, a ne zavisi samo do mene, već i do ljudi koji vode klub, da ostanem što duže u Šapcu. U Mačvi imam podršku, tu sam dobio šansu. Svaki trener u sredini u kojoj radi, treba da ostavi neki pečat. A, da bi do toga došlo potrebno je vreme. I u Zemunu, gde sam rođen, bio sam devet godina. U Mačvi radim tri godine kao šef struke, a pre toga sam godinu ipo bio pomoćni trener. Ovaj klub i ovaj grad mi baš prijaju.

Deluje da vam rukovodstvo Mačve veruje. Imali ste poverenje i u vreme kada je klub bio u seriji od osam utakmica bez pobede, zar ne?

- Meni mnogo znači što mi uprava veruje. Iza sebe imamo istoriju i dobar uzajamni odnos. Dali su mi šansu kada su preuzeli klub. Svake godine smo progresivno napredovali i pravili rezultate. Da nije bilo poverenja, ne bi bilo ni ovog da smo u Superligi. Oni su ljudi realni, a komunikacija je dobra, što je preduslov za trenera da da svoj maksimum. Znaju kakve smo silne probleme imali u formiranju tima za Superligu. I sve je to uticalo i naravno na rezultate. Po meni, treneraima treba dati kontinuitet da nešto pokažu i uspostave sistem rada.

Finansijski se pružimo koliko možemo  

Imate dobru selekciju igrača, ima tu mladih poput golmana Jovanovića, Delibašića, nešto starije Đorđića i Ergelaša, povratnika Drezgića i iskusnijih igrača kapitena Ristivojevića, Vraštanovića, Čolovića, Vidakova...

- Igrače biram zajedno sa upravom, a baza je Šabac. U ovoj ekipi imam fudbalere sa kojima sam radio od dolaska u Mačvu kao pomoćnik. Više od 30 odsto ekipe je ovde sa mnom četiri ipo godine. Protiv Partizana, u prvoj postavi bilo je pet, ili šest igrača rodom iz Šapca. Verujte mi, to mnogo znači. I onda na tu domaću bazu nadograđujemo sve ostalo. Važno je reći da mi aposlutno znamo kolike su nam finansije i da na osnovu toga pravimo ekipu. Vrlo bitna stvar kada biramo igrače, pored fudbalskih, jesu njihove ljudske i karakterne osobine.

- Zato tvrdim i ponavljam da radim sa jednom dobrom grupom kvalitetnih ljudi, koji imaju radu etiku. Njihova i moja želja je da napravimo rezultat i uspeh, a to bi bio opstanak u Superligi. Mislim da to svojim pristupom i zalaganjem zaslužujemo. Posebno u aktuelnoj situaciji, gde su Mačvu i Zemun svi unapred otpisali.

U se i u svoje kljuse 

Kako je raditi u Mačvi, klub koji igra svaku utakmicu pošteno?

- Gledamo sebe i svoje dvorište. Mi smo mali kolektiv, naša radna zajednica je skromna. Oslanjamo se na vlastite resurse, dobre međuljudske odnose i rad. To je jedini način borbe protiv svega oko nas. Nema tu velike filozofije.

Verujete li da ćete ostati u Superligi?

- Da! Verujem! Da ne verujem, ne bih bio ovde. Baš verujem! I prošle godine kada smo ušli u ligu i pretprošle kada smo igrali baraž za Superligu, svi su nas otpisivali i potcenjivali. Prognozirali su nam sredinu tabele, a mi smo ih na terenu sve demantovali. Mislim da ćemo to uraditi i ove godine. Čvrsto verujem u naš cilj i viziju onoga što radimo - zaključio je Nemanja Glušica.