BEOGRAD - Bivši fudbalski reprezentativac naše zemlje Mateja Kežman priznao je da je težak kao čovek i da je bio veoma gord i sujetan."Nisam bio cvećka. Jako sam težak čovek, i celu karijeru sam napravio na karakteru, drčnosti i bezobrazluku. To je dobro u fudbalu, ali je u životu jako loše. Bio sam veoma gord i veoma sujetan. Ponekad sa mnom nije moglo da se razgovara. Kada iz ove perspektive vratim film, to je možda i normalno: dečko od 20 godina dođe do velikog novca, slave i tu je jako teško ostvariti balans. Tu se pojavljuje gordost, a sujeta prati gordost", poručio je za novi broj Nedeljnika Kežman.On je u velikoj ispovesti objasnio zašto je nedavno objavio knjigu "Samo mi Bog može suditi"."Mnogo puta sam ostao nedorečen, stalno sam se povlačio, nisam želeo da demantujem razne gluposti koje su se pojavljivale. Želeo sam da napokon ispričam celu svoju priču", rekao je on.Kežman je ispričao malo poznate detalje svog odnosa sa jednim od najboljih evropskih trenera Žoze Murinjom, kao i sa vlasnikom Čelsija Romanom Abramovičem. Ispričao je nepoznatu angdotu kako su se posle jedne utakmice pobili u svlačionici."Bio sam nervozan, jer me Murinjo nije ubacio u igru. Potukli smo se u svlačionici, a posle smo se videli kod Abramoviča u kancelariju, ja sam se izvinio, ali je to učinio i on. Posle toga nismo imali nikakave probleme. On voli igrače zbog karaktera, posebno igrače sa Balkana. I Dejana Stankovića je pomenuo u tom kontekstu", rekao je Kežman."Kada sam potpisao ugovor, Abramovič me zvao na svoju jahtu. Za mene je sve to bilo fascinantno, bio sam dečak od 24 godine. Bio je to nepoznat svet za mene. Očekivao sam svašta, a video sam povučenog, mirnog čoveka. On tada nije ni govorio engleski. Imao je prevodioca pored sebe, koji je vodio sve razgovore. Bio je jako skroman, neupadljiv. Recimo, nosio je kasio sat na ruci", ispričao je Kežman i dodao da je bio jedini igrač iz te generacije Čelsija koji je nekoliko puta bio kod Abramoviča kući na ručku, verujući da je jedan od razloga slovenska veza Srba i Rusa.Mateja Kežman je posebno govorio o nepoznatim odnosima iz svlačionice reprezentacije, ističući da nikada nije imao status kakav je zaslužio, jer je uvek radio sa stranim menadžerima i nije imao nikog iz Srbije ko bi stao iza njega. "Ali, nisam samo ja u tom košu. Bilo je tu još igrača koji su zasluživali više. Uglavnom momaka koji su mladi otišli, i koji nisu imali podršku iz Srbije. Recimo, Predrag Đorđević iz Olimpijakosa, koji godinama nije dobijao šansu kakvu je zasluživao. U tom momentu sam igrao u velikom klubu, u Atletiku iz Madrida, dao 11 golova na 29 utakmica, što je za Španiju mnogo. U kupu sam dao još sedam. Žigić je posle dao 12 golova, a od toga su napravili da je imao sjajnu sezonu, a ja sa 11 da sam imao lošu. I dan-danas ne mogu sto odsto da tvrdim zašto nikada nisam zaigrao za Srbiju", kaže Kežman.On je demantovao priče da su "krivci" za njegovo neigranje u reprezentaciji Dejan Stanković i Nemanja Vidić."Mislim da su se iza njih skrivali drugi. U tom momentu Zvezdan Terzić. Ja sam od Terzića dobio odgovor da Dejan Stanković ne želi da me vidi tu i da je Nemanja Vidić rekao da ako ja dođem, da on neće igrati. Zvao sam obojicu i oni su mi rekli da to nije tačno. Deki je čak tražio da se nas trojica vidimo - on, Terzić i ja - da ga ovaj pogleda u oči i to ponovi. Terzić je to odbio", ispričao je Kežman.Ipak, on tvrdi da je uvek bilo igrača koji su imali povlašćen status da mogu da odlučuju."Bilo je situacija da me selektor pita da li treba da igra ovaj ili onaj, ali ja nisam hteo da ulazim u takve razgovore. Ali, uvek je bila ekipa igrača koja je to volela. I odluke su se donosile u tim zajedničkim razgovorima. U mojoj generaciji je Dejan Stanković bio taj igrač. U mnogim stvarima je pomogao, nekada možda i odmogao", kaže Kežman.U velikom intervjuu za novi broj Nedeljnika možete da pročitate i kako je religija uticala na njegovu karijeru, kako se nosio sa pokušajima otmice za vreme igranja u Holandiji, kakva su mu iskustva iz Hong Konga i Belorusije, kakav ima odnos sa ljudima iz Partizana, kakva je sve razočarenja doživeo po povratku u Beograd...
