Golom Miroslava Radovića u finišu utakmice protiv Dnjepra te 2005. godine fudbaleri Partizana su se plasirali u 1/8 finala Kupa UEFA, a deceniju kasnije isti ti Ukrajinci igrali su finale Lige Evrope, dok su crno-beli na marginama evropskog fudbala.Razloga zašto je to tako je mnogo, a neke od njih pokušao je da otkrije tadašnji trener Partizana Vladimir Vermezović. Prvi meč završen je s rezultatom 2:2, dok je u revanšu u Ukrajini Partizan dobio 1:0.- Partizan je tada imao ekipu sastavljenu od tri generacije. Tu su bili iskusni Mirković, Tomić, Nađ, pa onda Saša Ilić, Emeghara i Brnović, a na kraju i deca koja tek dolaze poput Vukčevića, Babovića, Marinkovića - rekao je Vermezović za Kurir i dodao:- To je davalo sjajan rezultat, ali se sve srušilo na jesen te godine, posle te Artmedije, a glavni problem je taj što je otišlo mnogo igrača. Propao je ceo koncept i nismo uspeli da se oporavimo.Partizan je jedini srpski klub koji je od raspada SFR Jugoslavije uspeo da prezimi u Evropi. Baš u sezoni 2004/05. crno-beli su napravili poslednji veliki rezultat jer su ispali u četvrtfinalu od moskovskog CSKA.
Novac je ključNAĐ: ULAŽU, I TO SE VIDIAlbert Nađ bio je akter dvomeča s Dnjeprom.- Baš sam s bratom gledao finale Sevilja-Dnjepar i rekao: „Čoveče, pa mi smo ove izbacili.“ Oni su od tada napredovali, a fudbal u Srbiji je sve lošiji. I ne samo to. Dok sam igrao u Betisu, Sevilja je bila u drugoj ligi i u baš ozbiljnim problemima, a sad su jedan od najboljih evropskih klubova. Nažalost, oni ulažu, a mi u Srbiji samo nazadujemo jer nam igrači odlaze veoma mladi. To je osnov svega.
