Kairat je pobedio Crvenu zvezdu na stadionu "Rajko Mitić" 2:0, a iako sam klub nije preterano trofejan i poznat, niti ima veliku tradiciju grad u kojem će vicešampion Srbije gostovati ima drevnu istoriju.
Almati se nalazi na samoj granici sa Kirgistanom, takođe je blizu granice sa Kinom, dovoljno ilustruje koliko će daleko u Aziju zakoračiti "crveno-beli". Almati je drevni grad, naseobine na njegovom mestu postoje još od 10. veka pre nove ere, a tradicionalno je najmnogoljudniji grad Kazahstana. Dugo je bio i prestonica države, kako u sovjetsko doba, tako i u doba nezavisnosti, ali je od 1997. godine to postala Astana.
Sa 1,5 miliona stanovnika u Almatiju živi skoro deset odsto stanovništva Kazahstana, a grad je poznat po etničkoj različitosti. Samo je 50 odsto stanovnika Almatija kazahstanskog porekla, tu je još i tridesetak odsto Rusa, a u gradu postoje i zajednice Ujgura, Korejanaca, Tatara i Ukrajinaca.
Ono što je bitno za fudbalere je klima, a ona nije baš najprijatnija u ovo doba godine. Osim što je prosečna julska temperatura u gradu preko 30 stepeni u Almatiju vlada i povećana vlažnost vazduha, pa je vrlo verovatno da uslovi za igru u četvrtak ne budu idealni.
Stadion Kairata prima nešto više od 23.000 ljudi, ali teško da će biti ispunjen do poslednjeg mesta, a razlog je jednostavan - fudbal u Kazahstanu nije najtrofejniji i najpopularniji sport.
Primat drže zimski sportovi, veoma su uspešni ski skakači, a najuspešniji sportski klub u Almatiju je Dinamo koji se takmiči u bendiju. To je jedna od preteča hokeja na ledu, a ima nekih sličnosti i sa fudbalom. Za razliku od hokeja igra ga 11 igrača i igra se sa lopticom, a ne sa pakom, Dinamo je 1977. i 1980. godine bio prvak SSSR-a u bendiju, a 1978. i prvak Evrope, što je dosta više u odnosu na Kairat koji je u doba SSSR-a dva puta uspeo da uđe u prvu ligu. Almati je bio domaćim Svetskog prvenstva u bendiju 2012. godine, a mečevi su se tada igrali i na Centralnom stadionu.
Kada je u pitanju sport Almatija trenutno sigurno najviše pažnje dobija mlada teniserka Zarina Dijas koja je sa 21 godinom 32. igračica sveta.
Prvi procvat oblasti oko Almatija desio se u srednjem veku, jer je tu prolazila jedna od ruta puta svile, pa se oblast osim trgovački razvijala i kulturno, dok je u kasnijem periodu ta oblast bila predmet borbe Kazaka za svoju teritoriju sa narodima poput Džungara.
Urbana naseobina je nastala u februaru 1854. godine kada su Rusi tu podigli drvenu tvrđavu Vernij, koju je tridesetak godina kasnije potpuno srušio zemljotres. Područije je i inače trusno i zemljotresi su se često dešavali i više puta potpuno rušili grad.
Posle Oktobarske revolucije grad je prvo pripao Turkemistanskoj sovjetskoj republici, da bi 1921. bio preimenovan u Alma Ata (Velika jabuka), pripojen Kazahstanskoj SR čiji je postao glavni grad. U SSSR-u je zbog udaljenosti od glavnih zbivanja u državi ponekad korišćen za izgnanstva, tu je prvobitno Josif Visarionović Staljin proterao Lava Trockog pre nego što je on preko Turske prevalio put do Meksika.
Tokom Drugog svetskog rata, opet usled svoje udaljenosti u Almati je preseljeno sve što se moglo preseliti, pregršt bolnica, škola i što je u to doba bilo najvažnije - industrijskih postrojenja.
Kada je novija istorija u pitanju Almati je 1997. godine izgubio status prestonice, ali mu je prvi predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbadijev dodelio poseban status kulturnog i industrijskog centra. Sada se radi na preuređivanju mnogih prostora kako bi grad bio što više okrenut ekologiji i zelenilu, što je u saglasju sa nasleđem grada. Jedna od dve najveće znamenitosti grada je Kok Tebe ili u prevodu "Zeleno brdo", najviša tačka Almatija. Na njemu se osim zelenih površina nalaze i spomenik Bitlsima, jedini na svetu koji prikazuje svu četvoricu članova benda. Tu je i TV toranj koji je kada se gleda nadmorska visina jedan od najviših na svetu.
Najznačajnija znamenitost grada je ipak katedrala Uspeća, ili kako je poznatija Ženkov katedrala, crkva iz 19 veka, druga najviša drvena građevina na svetu. napravljena 1907. godina.
No, s obzirom na doba u koje su stigli "na noge" Kairatu i na to da se meč igra za nekoliko sati, teško da su išta od ovoga stigli da vide naši fudbaleri. Ostaje samo nada da će uspeti da naprave podvig i da ćemo ih gledati i u drugom kolu kvalifikacija.
Kurir sport / Goal.com
