I kamen je plakao...Kovčeg s dresom Atalante (broj 8) juče je spušten u zemlju na groblju u Bergamu... Poslednja žrtva u svetu fudbala Pjermario Morosini zauvek je otišao s ovog sveta, a koliko je bio dobra i plemenita osoba, najbolje govore suze i bolni jauci više od 20.000 ljudi koji su ga ispratili u večnu kuću.Cela „čizma“ je juče plakala. Bez obzira na klupsku pripadnost, navijači, igrači i obični građani oprostili su se od Morosinija. Šalovi, zastave, dresovi i majice klubova iz svih delova sveta prekrili su čitavu okolinu katedrale i groblja gde je Pjermario sahranjen. Svako je želeo da kaže poslednje zbogom 25-godišnjem momku kojeg život nije mazio još od tinejdžerskih dana. Kao 15-godišnjak, za samo 22 meseca Pjermario je izgubio majku, brata i oca. Ostao je sam sa hendikepiranom sestrom, ali uprkos velikoj tragediji, Morosini je ostao vedar i osoba za primer.Nad njegovim odrom ostali su samo devojka Ana i njegovi tetka i teča. Ceremonija je počela u Katedrali Svetog Đorđa u Bergamu, koja bila premala da primi sve poznate ličnosti koje su želele da Mariju kažu poslednje zbogom. Veliki broj italijanskih i evropskih igrača, predstavnici skoro svih klubova s Apenina, selektori svih selekcija azura, kao i izaslanici predsednika FIFA i UEFA, prisustvovali su govoru sveštenika Lučana Manetija.
Ana: Ti si ljubav mog života!Devojka Pjermarija Morosinija, koja je morala da ga identifikuje u mrtvačnici bolnice u Peskari, bila je skrhana bolom tokom celog jučerašnjeg dana, a u nekim trenucima jedva je uspevala da izgovori poneku reč. Ipak, nakon sahrane smogla je snage da kaže kako je ponosna na ljubav svog života.- Ti si ljubav mog života i ponosna sam na tebe. Bio si veliki čovek i borac. Moje suze nikada neće prestati jer sam izgubila onog s kim sam želela da provedem život - rekla je italijanska odbojkašica.Ujedinio navijačeTokom opela, ispred crkve se okupilo oko 4.000 „ultrasa“ Atalante, Livorna, Udinezea... Oni su zajedno skandirali „Morosini, Morosini“, a kada su se oglasila zvona, počeo je aplauz od kojeg je odzvanjao ceo Bergamo. Scena od koje bi i kamen zaplakao.- Zbogom, prijatelju! Bio si veliki čovek i pravi prijatelj. Neka ti je laka zemlja i znaj da te nikada nećemo zaboraviti - jecajući, s knedlom u grlu, poručio je kapiten Udinezea Di Natale.
