Tipičnu sliku srpskog fudbalera kao bahatog i razmaženog mladog momka prepunih džepova a poluprazne glave u potpunosti ruši kapiten Radnika iz Surdulice Miloš Krstić, koji je završio master na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu!I ne samo to: ovaj defanzivac Surduličana - koji je zbog NATO bombardovanja s Kosova i Metohije pobegao u Beograd i sve vreme studija, koje je završio u roku, bio na budžetu - važi za jedinog fudbalera u srpskom prvenstvu s fakultetskom diplomom!- Nakon završene Pete beogradske gimnazije 2007. godine, upisao sam se na Saobraćajni fakultet u Beogradu i osnovne studije završio u roku, stekavši zvanje diplomiranog inženjera saobraćaja. Odmah sam otišao na master i diplomu dobio već naredne godine. Imao sam sreće što sam sve to vreme igrao za beogradske klubove, pa mi nije bio problem da uklopim treninge, predavanja i ispite, a važno je bilo i to što sam zbog dobrog proseka konstantno bio na budžetu - kaže Krstić i nastavlja:Ne kaje se- Zbog fudbala sam propustio brucošijade, saobraćijade, studentske žurke i apsolventsku ekskurziju, ali nije mi žao jer je fudbal moja velika ljubav. U stvari, kajao bih se da sam napustio fudbal i posvetio se samo nauci ili obrnuto. Ovako sam pokušao da nađem neki kompromis. Nadam se da ću igrati još pet, možda šest godina i da ću se posle toga posvetiti svojoj profesiji.Smejali su mu seI dok odlazak na pripreme fudbaleri uglavnom koriste za igranje igrica, piskaranje po društvenim mrežama i čitanje žute štampe, Krstić je to vreme trošio na „štrebanje“.- Često sam na pripreme nosio skripte i knjige, a bilo je slučajeva da mi, kad uđemo u neku raspravu, saigrači kažu: „Jao, vidi ga ovaj filozof“. Ali sve je to uvek bilo simpatično. Svestan sam da nije baš uobičajeno da profesionalni fudbaler ima fakultetsku diplomu, i to državnog fakulteta, ali eto, nisu baš svi fudbaleri onakvi kakvim ih javnost zamišlja.
SelekcijaNAJTEŽA PRVA GODINAMiloš Krstić kaže da mu je najteži period na fakultetu bio dok je bio brucoš, a da je kasnije sve bilo mnogo lakše.- Saobraćajni fakultet je takav da je prva godina najteža i na njoj se pravi selekcija. Ko to izdrži, taj nastavlja dalje. Prebrodio sam to, a potom su došli stručni predmeti, koji su za mene bili naročito zanimljivi. Što se posla tiče, kad završim karijeru, voleo bih da ostanem u fudbalu, ali sigurno ne kao trener - kaže Krstić.
DilemaZAPITAM SE NEKAD ŠTA ĆE MI SVE OVOSa svojih 26 godina, Krstić je imao nekoliko situacija kad je hteo da napusti fudbal i vrati se nauci, ali uvek se predomišljao u poslednjem trenutku.- Bilo je situacija da, kad igram na nekom teškom terenu ili po lošem vremenu, zapitam sebe: Dobro, bre, šta će ti sve ovo?, ali brzo se predomislim. Volim fudbal, želim da ga igram što duže, a onda ću se posvetiti profesiji, mada znam da ni s fakultetskom diplomom nije lako naći posao - kaže Krstić.
