Posle neočekivanog ishoda meča u Humskoj i ispuštanja prilike da se posle 11godina dočeka proleće u Evropi, trener fudbalera Partizana Ljubinko Drulović, gotovo ilegalno susrećući novinare u prolazu je napustio stadion u Humskoj.
A dan pre meča, na sastanku sa fudbalerima u Zemunelu, tema: taktika za Nemce.Pored Drulovića stoje njegovi pomoćninici, identičnog manjka samopouzdanja kao i njihov šef minulih dana. Ne progovaraju. Ne osmehuju se. Ne izgledaju kao pobednici. Ćuti i Portuglac koga je Ljubinko, mimo propisa UEFA i zdrave logike, poslao na konferenciju za medije da kaže kako je „pripremio utakmicu odlično“. U sali u kojoj se ni muva ne čuje sastanak počinje Drulovićevim objašnjenjem igre Auzburga.
Klasika.
Ovde su najjači. Kad prime loptu - pritisak. Markacija. Blokovi...
I tako, ispriča u nekoliko minuta šta je imao.
A onda se neko od igrača osmeli.
„Dobro, šefe, a mi? Šta ćemo kad mi budemo imali loptu?“
Drulović će spremno:
„Pazite, momci, ovako ćemo. Kad je lopta kod nas, onda štoperi razmene dva, tri pasa i odmah ide duga na Abubakara“.
Iznenađenje za sve. Pa i za te štopere. Ono što ne rade ni u domaćem prvenstvu sad najednom moraju u Evropi. Jer, to je Drulovićev jedini plan! Izum pred kojim su skamenjeni oni fudbaleri Partizana koji znaju lopte. Tehnički potkovani. Znalci, ma koliko to grubo u ovim okolnostima delovalo.
Jedan od njih bi da uđe u konverzaciju sa trenerom.
„Šefe, a sredina terena“?
Neočekivan odgovor:
„Ništa sredina. Ništa. Samo borba, trčanje, markacija, pokrivanje prostora. Nema pasova“.
A-ha!
Dakle, ono što je važilo 70 godina sad - ne važi. Partizan odustaje od svog stila. Neće da igra. Hoće da se brani. Samo da se brani.Pogažen je princip kluba. Izvrnute ruglu sve njegove legende. Od Bobeka, Galića, Vukotića, Bjekovića, Saše Ilića... Svi onih koji su terali napred, makar pred njima stajao i Real Madrid. Uostalom, seća li se Drulović da se na taj kraljevski klub Partizan 2003. zaleteo u Humskoj 1 kao da mu je poslednje u životu? Na Galaktikose sa Zidanom, Raulom, Figom, Bekamom, Ronaldom. Pravim. Zato što ga je vodio - Nemac!
Drulović je to izbrisao kao đak prvak kad dohvati Pelikan gumicu. Jednim potezom poništio je sve. Celu istoriju Partizana sklonio u stranu i rekao:
„Ovako ćemo“.
Neko bi mu možda i oprostio rečima „dobro, imao je lufta, trebalo je samo da ne primi tri gola“. Samo, svakom ko je od najgore utakmice Partizana ove godine video makar minut - da li prvi il’ svejedno je, jer je svaki sličio drugom - bilo je jasno da je takvom bezdušnom taktikom, ukopan u rov na 30 metara od svog gola, svojstvene malom klubu iz provincije bio osuđen na poraz. On bi se desio pre ili kasnije. Čak i da je Augzburgu za prolaz bilo potrebno pet komada Partizan se postavio tako da bi Bavarci i tih pet dali.
Sigurno.Sve to malopre pomenuti znalci s loptom, oni koji drže do sebe i do Partizana, pokušali su da promene. Mimo znanja trenera. Videli su šta se sprema i da će igra u kojoj nema čestitog pasa značiti havariju. Pokušali su da prekroje samoubilački plan vođe. Iskusniji igrači - što starteri, što rezerve - u jednom trenutku želeli su da na samom terenu odstupe od Drulovićevih zamisli i igraju onako kako je Partizan igrao godinama. Makar i tako izgubili.
Jer, bolje poginuti časno, nego kukavički.
Nisu naišli na odobravanje ostatka tima. Naročito mlađih igrača, uplašenih za svoj status, kao i njihov trener, pa se moglo čuti:
„Ali, nama je trener rekao da šaljemo duge lopte...“
Epilog: jedan gol nehotice ispucanom loptom Jevtovića - koji je sledio uputstva trenera - i zahvaljujući trku Abubakara Oumarua i tri primljena posle užasnih rekakcija odbrane, koja je Druloviću došla glave između ostalog i zbog činjenice da nije naučio igrače kako se brani prekid.
Posle odluke da precrta istoriju Partizana, njegove aktuelne fudbalere ubaci u kalup u kome se snalaze još lošije nego kad imaju slobodu, ponizi Sašu Ilića rečima da mu je važan za igru, a onda ga drži na klupi ne koristeći pravo na treću zamenu (iako je kapiten morao prvi da uđe, ma, šta da uđe - da počne), pokaže odsustvo profesionalizma nedolaskom na konferenciju za medije i aroganciju rečima kako ne planira da ode, jer ima ugovor do juna, Ljubinko
Drulović ne bi smeo da dočeka ni utakmicu sa Radom na klupi crno-belih.Zbog crno-belih samih, kojima je potreban šef struke od stila, petlje, agresije i pre svega znanja, kako se ne bi desilo da ikad više u Zemunelu, makar se i muva ne čula, odjekne:
„Momci, samo duga lopta i to je to“.
Kurir sport / Mozzart sport, A.J.
