Pre 4 godine, 27. juna 2011. stadion Rivera je plakao i ridao od besa, jer fudbaleri nisu uspeli da pobede Belgrano sa dva gola razlike i zbog toga su, po prvi put u 110. godina dugoj istoriji, morali da se presele u niži rang takmičenja.Taj meč su su je pre svega obeležili incidenti po završetku. Igrači su plakali, navijači besnili, a policija i medicinske ekipe nisu znale gde će pre. Helikopteri su nadletali stadion, ali su i ljudi na tribinama nakon nekog vremena postali svesni da nasilje neće rešiti problem.
Na drugom kraju sveta u isto vreme, u Evropi, svi su se divili Pepovoj Barseloni koja je osvojila sve što se može osvojiti. Dve potpuno drugačije sudbine dva velika kluba.
Razmišljali su verovatno u tom trenutku navijači River Plate kako će biti teško izboriti povratak u elitno takmičenje, kako će se ponovo odmeravati sa najvećim rivalom Bokom, ali niko nije mogao ni da pretpostavi da će za četiri godine biti toliko visoko.
Četiri godine kasnije su pobedom nad meksičkim Tajgresom osvojili najvažnije južnoameričko takmičenje Kopa Libertadores. Istorijski rezultat u Kopa Libertadores, a potom i žreb na Svetskom klupskom prvenstvu u Japanu hteo je da se u finalu sastanu baš sa timom u odnosu na koji su imali potpuno drugačiju sudbinu te 2011. godine - Barselonom...
Dok se u Evropi na ovaj trofej gleda kao na samo jedan u nizu, i zbog kog se navijači ne raduju previše, u Južnoj Americi je sasvim drugačije.
"Vidimo se u Japanu", govorili su navijači igračima kada ih sretnu na ulici "požalio se" fudbaler River Plate Leonel Vanđioni novinarima.
Od avgusta su planirali ovo putovanje, nisu ih zanimala ostala takmičenja, oni su maštali samo o tome da budu na vrhu sveta. Učiniti to protiv Barselone, bilo bi idealno za njih. Zbog toga su poranili u Japan i u potpunosti ga okupirali.Nakon pobede nad Hirošimom od 1:0, kojom su se plasirali u veliko finale i zakazali duel sa Barselonom, u slavlje su uključili i lokalnog policajca koji nije mogao da odoli argentinskoj pesmi. Kažu, nema boljih navijača od njih. A čak 18 hiljada Argentinaca život bi dalo za pobedu u finalu i novi trofej u vitrini.
A čak 11 zajedničkih fudbalera imaju Barsa i River. Od onih današnjoj publici poznatijih tu je pre svih Havijer Maskerano, ali i Aleksis Sančez, Maksi Lopez, Huan Pablo Sorin, Havijer Saviola i mnogi drugi...
Dok Barselona u ovom trenutku brine o tome da li će Lionel Mesi biti u stanju da počne meč i "unesreći" Argentince, trener Rivera Marselo Galjardo zna da bilo kojih 11 fudbalera da pošalje na teren - da će imati 11 ratnika.
"Želim da za Barsu igraju i Mesi i Nejmar. Nama je zadovoljstvo kada igramo protiv najboljih", kazao je neustrašivi trener Rivera Galjardo.
A evo ko su njegovi ratnici? Ostao je tokom leta bez talentovanog štopera Ramira Funesa Morija koji sada igra odlično za Everton, ali su uspeli da zadrže njegovog partnera u odbrani Kolumbijca Edera Alvareza Balantu, za koga se baš Barselona interesovala. Tu je još jedan talentovani štoper Mamana koji je još uvek rezerva, a gol čuva iskusni Barovero.
Na sredini terena gospodare dva starija igrača Urugvajac Karlos Sančez i Argentinac Leonardo Poncio, dok je ipak tu glavni Matijas Kraneviter, tip igrača kakve voli Dijego Simeone. U napadu imaju Havijera Saviolu, ali pre njega su tu ipak Rodrigo Mora i jedan od najtalentovanijih igrača iz Južne Amerike Lukas Alarijo...
